Otvara se put za dolazak stranih univerziteta

Strani univerziteti moći će da rade u Srbiji. Naši maturanti i postdiplomci neće morati da idu u inostranstvo da bi sticali znanje i diplome na visokoškolskim ustanovama, već će osnovne, master i doktorske akademske studije moći da završe u svojoj domovini na izdvojenim odeljenjima inostranih fakulteta. Sledeće godine biće potpisani prvi ugovori o saradnji s univerzitetima u Italiji, kao što su Luis i Bokoni, da bi otvorili svoje ispostave u našoj zemlji, najavila je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine, nakon razgovora s predstavnicima akademske zajednice u Rimu. „Otvaraćemo strane univerzitete, njihove ispostave, kampuse u Srbiji, kako bismo podigli i nivo konkurencije u visokom obrazovanju u našoj zemlji, ali i da bismo Srbiju postavili kao obrazovni centar Balkana i privukli veliki broj studenata iz regiona da dođu na te univerzitete i studiraju”, ukazala je Brnabićeva.

I sve će to biti moguće ukoliko parlament usvoji Predlog izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koji je vlada uputila skupštini krajem prošle sedmice, u petak, 8. novembra. Istog dana zakazana je predstojeća sednica skupštinskog Odbora za obrazovanje, koja će se održati u ponedeljak, 18. novembra. Prva tačka dnevnog reda tog zasedanja jeste razmatranje predviđene korekcije Zakona o visokom obrazovanju, dodavanjem novog člana 52a, kojim se stranim univerzitetima otvaraju vrata za poslovanje u našoj domovini.

Planirane izmene zakona nalažu da Ministarstvo prosvete može da izda dozvolu za rad i inostranoj visokoškolskoj ustanovi za izvođenje studijskih programa osnovnih, master i doktorskih akademskih studija u Srbiji, i to na osnovu sporazuma koji naš prosvetni vrh potpisuje sa stranim univerzitetom. Jedini uslov koji se navodi kao potreban za izdavanje dozvole za rad inostranoj visokoškolskoj ustanovi jeste da ona bude akreditovana u državi iz koje potiče, kao i studijski programi koje će se kod nas realizovati. Predviđeno je i da iz naše državne kase sredstva mogu biti obezbeđena za školarinu i druge troškove studenata državljana Srbije, koji bi studirali na ovim izdvojenim odeljenjima stranih univerziteta kod nas i sticali strane diplome.

Kreatori obrazovnih politika i podnosioci predloženih izmena Zakona o visokom obrazovanju, a za predstavnika vlade u Narodnoj skupštini za to je određena Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete, ukazuju da je nužno dopuniti ovaj zakon u cilju stvaranja uslova za rad stranih univerziteta u Srbiji a u skladu sa aktuelnom Strategijom razvoja obrazovanja do 2030. Uveravaju i da se značaj ove promene ogleda u „postizanju povećanog kvaliteta, relevantnosti i pravednosti visokog obrazovanja”. U obrazloženju tvrde da je „u prethodnom periodu više prestižnih inostranih univerziteta iskazalo interes da počnu da rade u Srbiji”. Koji su to konkretno prestižni univerziteti, pitali smo nadležne u Ministarstvu prosvete. Upitali smo ih i kojim argumentima osporavaju stavove dela akademske zajednice da se dovođenjem stranih utire put gašenju državnih univerziteta prema kojima država ne izmiruje ni zakonom propisane obaveze u pogledu finansiranja materijalnih troškova, dok je cena rada u visokom obrazovanju manja nego u osnovnom i srednjem, a na našim fakultetima iz godine u godinu na upisu beleži se sve više planiranih a nepopunjenih mesta i sve manje brucoša. Nisu odgovorili pre zaključenja ovog izdanja našeg lista.

Da li su ti strani univerziteti bolje pozicionirani od Univerziteta u Beogradu (UB) na Šangajskoj listi? Zar nije poenta privući veći broj studenata na naše državne univerzitete? Da li se razmišlja o tome da bi moglo da se dogodi da stranci ponude bolje plate profesorima naših najboljih fakulteta, čime se direktno urušava najpre naš najstariji i najveći Beogradski univerzitet, a onda i svi ostali državni? To su tek neka u moru pitanja koja se roje u redovima članova Senata UB, nakon vesti da je predlog izmene Zakona o visokom obrazovanju ušao u skupštinsku proceduru. Na poslednjem zasedanju Senata rečeno je da su do sada „uglavnom izmene Zakona o visokom obrazovanju prolazile kroz Senat, ali da Senat nije bio upoznat s ovom izmenom” koja je ocenjena kao „opasnost koja nas čeka”. To nije zvaničan stav Senata UB, ali je u neformalnim razgovorima za naš list više dekana iskazalo bojazan da dolazak inostranih univerziteta može dovesti naše visokoškolske ustanove u delikatnu situaciju koja ne ohrabruje.

Nedoumice koje se nameću u akademskim krugovima su i da li je poenta privući buduće studente stranih ili državnih fakulteta u Srbiji, zašto bi država finansirala troškove studiranja na visokoškolskim ustanovama koje nije osnovala. „Ovim će i privatni univerziteti kod nas biti oštećeni i izgubiće kandidate, jer zašto bi iko upisivao te fakultete ako može da upiše strane univerzitete u našoj zemlji uz finansijsku podršku države”, smatraju pojedini dekani. Ne razumeju zašto se za izdavanje dozvole za rad strancima preskače NAT – Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, te ko je taj i na osnovu kojih kriterijuma određuje da li neki strani univerzitet može ili ne može da radi kod nas. Prema poslednjim saznanjima našeg lista, namera je da se početkom sledeće sedmice održi prošireni rektorski kolegijum UB na kome bi se razgovaralo o brojnim nedoumicama koje je iznedrio sve izvesniji dolazak stranih univerziteta.