Konture Trampove diplomatije

Donald Tramp se posle četiri godine ponovo useljava u Belu kuću, a svet se pita kako će izgledati njegova diplomatija, koja će imati presudan uticaj na novu globalnu realnost, tokove politike i diplomatije, ratova i pomirenja, trgovine i cene energenata...

Mnogo šta je u sferi nepoznatog, imajući u vidu poslovičnu Trampovu nepredvidljivost i često nekoherentno mišljenje, ali posle prvog mandata ipak je moguće naslutiti neke konture odluka koje će apsolutista preko platforme „Iks” slati iz Ovalne sobe.

Tramp je u periodu 2016–2020. bio prvi predsednik posle Džimija Kartera koji nije ulazio u nove ratove, ako se izuzme bombardovanje Sirije 2017. Njegov koncept je „mir kroz snagu” – moto Džordža Vašingtona i Ronalda Regana. Izbegava konflikte, ali daje do znanja da se neće povući ukoliko neko pokuša ozbiljno da ugrozi slogan „Amerika prvo”. Tramp tvrdi da to ne znači „Amerika usamljeno”, iako je tokom prvog mandata iskazao averziju prema multilateralizmu. Rivalima poručuje da strahuju od američke moći.

Kina

Kina je jedna od malobrojnih tema u vezi s kojima će Tramp preuzeti štafetnu palicu od Džozefa Bajdena. Zaoštriće trgovinski rat koji je počeo 2018. Već preti carinama na kinesku robu od 60 odsto. „Carina je najlepša reč u rečniku”, kaže. Takva politika može da ima bumerang-efekat i po SAD, kojima je Kina jedno od najvećih izvoznih tržišta, ali i po globalnu ekonomiju. Iako je Kina najveći kreditor i poverilac Amerike, Tramp polazi od toga da je druga ekonomska sila sveta ne samo trgovinska već i bezbednosna pretnja u regionu Pacifika, koji je njegov apsolutni prioritet.

Očekivano imenovanje dvojice pobornika izrazito agresivne politike prema Kini – senatora Marka Rubija i Majka Valca – za državnog sekretara, odnosno savetnika za nacionalnu bezbednost, loša je vest za komuniste u Pekingu. Tramp je imao lepe reči za predsednika Si Đinpinga, ali ga smatra najvećom opasnošću od vremena Mao Cedunga – ne zbog autokratije, već zbog strateškog savezništva s Rusijom i poslovne prakse koja je SAD učinila zavisnim od jeftine kineske robe.

Najveći zaokret u odnosu na Bajdena mogao bi da se tiče Tajvana. Tramp će zahtevati da Tajpej više plati za troškove sopstvene odbrane, što ne znači da će smanjiti podršku, kao ni drugim saveznicima u regionu Pacifika. Linija komunikacija s Kinom neće biti presečena.

Rusija

Politika prema Rusiji biće lakmus Trampove diplomatije. On je, tvrdi se, od napuštanja Bele kuće sedam puta razgovarao s Vladimirom Putinom. Odnos prema šefu Kremlja je u funkciji geostrateškog pokušaja da Moskvu udalji od Pekinga, ali je i potvrda pragmatične spremnosti da uvaži realnosti novog sveta u kojem američka hegemonija slabi, a Rusija i Kina ne kriju ambiciju da budu lideri globalnog Juga.

Tramp neće dopustiti napredovanje ruskog uticaja po Evropi i u tome će podržati evropske i NATO saveznike – uz izbegavanje direktne konfrontacije s Kremljom. Biće to pažljivo kalibrisana politika, bez ideološke euforije koju je znao da ispoljava Bajden.

Ukrajina

Predsednik Volodimir Zelenski sreo je Trampa u septembru i od tada nije prestao da ga zasipa komplimentima. Bio je i među prvima koji su mu čestitali pobedu – iako ima najviše razloga za brigu. Tramp i njegov potpredsednik Džej Di Vens smatraju da Ukrajina snosi deo odgovornosti za invaziju i kritikuju američko finansiranje rata, na koji je dosad potrošeno više od 180 milijardi dolara.

Tramp tvrdi da će mu biti dovoljna 24 sata da pregovorima postigne mir, ali to zvuči nerealno koliko i Plan pobede Zelenskog. Po onome što se zna, Tramp bi liderima u Kijevu zapretio obustavljanjem pomoći, a šefu Kremlja dramatičnim povećanjem te pomoći Ukrajini ukoliko se mir ne sklopi. Plan predviđa stvaranje demilitarizovane zone duž sadašnjih linija fronta, kao i obećanje da Ukrajina neće tražiti članstvo u NATO-u. Plan je blizak Putinovim razmišljanjima, ali apsolutno neprihvatljiv Zelenskom. Šta će Tramp uraditi, niko sa sigurnošću ne zna.

Evropa/NATO

Tramp nema simpatije prema Evropi i svakako nije jedan od većih fanova NATO-a. I obrnuto. Nekada je to nezainteresovanost, nekada otvoreno neprijateljstvo. Ne zaboravlja se Trampova pretnja da će Rusima dopustiti da urade „šta god dođavola žele” zemljama koje na plaćaju svoj račun. Svi još pamte njegovu izjavu iz 2018, kad je Crnu Goru opisao kao naciju konfliktnih ludaka zbog kojih on ne bi ulazio u treći svetski rat.

Dok se povećava rizik od trgovinskog konflikta SAD i EU, na kontinentu se ipak više strahuje da bi uklanjanje bezbednosnog kišobrana u slučaju Trampovog povlačenja iz NATO-a – o čemu je govorio u prvom mandatu – moglo ozbiljno da uzdrma temelje unije. Tramp će nastaviti da insistira da se teret troškova odbrane ravnomernije rasporedi i zahtevaće da se procenat izdavanja za odbranu povisi sa dva na tri odsto. Osam od 32 članice NATO-a danas ne ispunjava ni prvi kriterijum.

„Naša Evropa je danas smrtna i može da umre”, upozorio je u aprilu Francusku predsednik Emanuel Makron. U svetu „Amerike prvo” to nije isključeno.

Bliski istok

Ukoliko se ratovi u Gazi i u Libanu ne okončaju pre Trampove inauguracije 20. januara – što je malo verovatno – Bliski istok će biti važan spoljnopolitički prioritet. Dve stvari su izvesne: još veća podrška Izraelu i nastavak politike „maksimalnog pritiska” prema Iranu, koji će, i zbog približavanja osovini Moskva–Peking, biti fokusna tačka Trampove spoljnopolitičke agresivnosti. Sledi novi talas sankcija. Tramp bi mogao indirektno da ohrabri izraelski napad na Iran. U oktobru je izjavio da bi „Izrael trebalo prvo da nuklearno udari, a da o ostalom razmišlja kasnije”.

Srbija

Samo su tri adrese na zapadnom Balkanu gde je Trampova pobeda dočekana gotovo euforično: Srbija, Republika Srpska i Mađarska. Aleksandar Vučić se u „odličnom, srdačnom i sadržajnom” telefonskom razgovoru s Trampom pohvalio da je Srbija s najvećim oduševljenjem u Evropi dočekala njegovu pobedu. Milorad Dodik kaže da „povratak Trampa na čelo Amerike znači povratak razuma”. Očarani Viktor Orban kaže: „Ukoliko se dogodi ono što očekujemo, a Amerika postane mirotvoračka, tada Evropa ne može da ostane ratoborna.”

Tramp na svim stranama sveta okuplja populističke nacionaliste s izrazito autoritarnim tendencijama. Zato su nadanja velika. Vučić očekuje da Tramp učini Ameriku velikom, a Srbiju pristojnom, šta god to značilo.

Beograd Trampa glorifikuje ne zato što je nešto učinio za Srbiju, već zbog toga što je spreman da sasluša argumente. Računa se na ekonomske aranžmane, jer su budućem šefu Bele kuće biznis-dilovi najvažniji. To je pokazao i 2020. Vašingtonskim sporazumom, kad je dolare želeo da upotrebi za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Sve se završilo tako što je Izrael priznao Kosovo. Šta bi bilo ukoliko Tramp zatvori Bondstil i povuče snage Kfora sa Kosova, o čemu je bilo govora tokom njegovog prvog mandata? Ko bi štitio kosovske Srbe?

Drugi, još ozbiljniji problem vidi se na horizontu. Beograd ima „čelično prijateljstvo” s Kinom i potpuno je na drugoj strani od tvrdih Trampovih stavova prema Pekingu. Šta bi se dogodilo ukoliko Tramp u svom poznatom naredbodavnom stilu poruči: Gospodo, ukoliko želite partnerstvo sa SAD, oslobodite se Kine? Uzmi ili ostavi. Tenzija u najavi.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista