Kućice za noćobdije

Zaposleni u Turističkoj organizaciji Čačka su u šumama Ovčara i Kablara postavili 40 drvenih kućica za sove. Da nije posredi neka zabuna? Kakve veze imaju sove i Turistička organizacija?

Ovčarsko – kablarska klisura je zaštićeni predeo izuzetnih lepota, a TO Čačka je određena za staraoca ovog prirodnog dobra prve kategorije, objasnio nam je Goran Nikolić, glavni čuvar ovog predela.

– Naš zadatak je, pored ostalog, čuvanje i zaštita šuma, a u tome nam je pomoć šumskih sova od velike koristi, budući da su izuzetni lovci koji se hrane voluharicama, šumskim miševima, pacovima, rovčicama i krticama, koje čine velike štete ako se namnože. Osim toga, mnoge vrste glodara su potencijalni prenosioci raznih zaraznih i parazitskih bolesti (mišja groznica, trihineloza...) – kaže Nikolić.

I tu počinje zaplet, jer je opstanak šumskih sova doveden u pitanje.

Otvori oči!

– Većina šuma u Srbiji je mlada, pa nema dovoljno starih stabala sa dupljama u kojima se gnezde ove ptice koje se hrane štetnim insektima kao što su gubari, potkornjaci i glodari – objašnjava Milan Ružić iz Naučno-istraživačkog društva studenata biologije „Josif Pančić“, osnovanog pri novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu, koji je svoj stručni rad posvetio upravo sovama.

(/slika2)Mnogi parovi šumskih sova u Srbiji imaju problem sa pronalaženjem odgovarajućih, bezbednih mesta za gnežđenje i odmor, kaže ovaj vrsni poznavalac ptica. Zato se ponekad gnezde i na tlu, gde često postaju žrtve divljih svinja, kuna, lisica, pasa, zmija... Neke se nastanjuju i u napuštenim gnezdima većih ptica, odakle im često ispadaju jaja i mladi, ili u naseljima, po kućama, gde ih čovek uznemirava i ubija.

– Zato smo rešili da sovama pomognemo, a jedan od relativno lakih i jeftinih načina je postavljanje kućica – dodaje Ružić, inače koordinator akcije za zaštitu sova „Otvori oči“.

Šumska sova, Strix aluco, redovni je stanovnik Evrope i Azije, od nizija pa sve do 4.200 metara nadmorske visine. U Srbiji se gnezdi oko 11.000 parova ove vrste koja živi na „svojoj teritoriji“ koju retko napušta. Sove mogu da budu agresivne kad se neki uljez nađe u blizini gnezda sa ptićima.

Pod zaštitom države je svih deset vrsta ovih noćnih grabljivica koje se gnezde kod nas: mala ušara – sova utina, ritska sova, kukumavka i kukuvija (poznata po „vrištavom“ oglašavanju), buljina (koja je među najugroženijima), šumska sova, ćuk, gaćasta kukumavka, patuljasta sova i sova – ušara. Ne samo da je zabranjen lov na njih, već i uništavanje mesta na kojima se gnezde, za šta može da se izrekne i zatvorska kazna u trajanju od jedne do tri godine.

Predrasude o čovekalu

Ove zabrane se, nažalost, retko poštuju, pošto je praznoverje našeg naroda daleko jače. Za to, međutim, ne postoji razlog, jer ova sova ne samo da je korisna, već nam je i „bliska“ likom: jedina među pticama ima oba oka s prednje strane i kljun nalik nosu. Zato ih u istočnoj Srbiji nazivaju čovekalo, kaže Ružić.

Za sove je karakteristično da mogu da okrenu glavu za 270 stepeni, a kako dobro vide i čuju najbolje ilustruje činjenica da s grane uoče miša pod lišćem i u noćnoj tmini jer vide 2.000 puta bolje od čoveka!

Sova se u narodnoj tradiciji poistovećuje sa „demonima“ zato što vodi noćni život, oglašava se „sablasno“, a zahvaljujući građi krila, leti nečujno. Ipak, za Stare Grke ona je bila simbol mudrosti i umetnosti, a za Kineze i plodnosti.

(/slika3)– Sada je u nekim zapadnim zemljama odnos prema sovama drugačiji, možda je tome doprineo i Hari Poter, čiji je nerazdvojni drugar malena sova – ističe Ružić. U Velikoj Britaniji, dodaje, farmeri kupuju kućice za sove i postavljaju ih na ambare, kako bi ih namamili, jer su važan deo ekosistema: ograničavaju broj glodara.

Kod nas su kućice za sove, prvi put pre desetak godina, na Vršačkom bregu postavili članovi Prirodnjačkog društva „Gea“ iz Vršca. Šumske sove, pokazalo se, rado prihvataju takve „domove“. Poznavanje biologije ovih ptica neophodno je za pravilnu konstrukciju kućica i izbor mesta na koje će se postaviti. Moraju da budu duboke najmanje oko pola metara, jer, ako su pliće, mladunci mogu da ispadnu i postanu lak plen grabljivicama (primera radi, duplje u kojima se sove gnezde mogu biti duboke i po šest metara, ističu naši sagovornici), a bitno je i da se postave na stabla najmanje pet metara iznad tla, i na rastojanju od 500 metara jedna od druge, kako bi se izbeglo uznemiravanje susednih parova. Udaljene su i od staza kojima se redovno prolazi, najmanje 200 metara, zbog bezbednosti i sova, i ljudi.

Nikolić ističe da svaka od kućica ima i svoj karton praćenja u kojem će se evidentirati podaci, kako bi se bolje upoznale potrebe i navike njihovih krilatih stanovnika.

-----------------------------------------------------------

I od ptice mleko

Zvuči neverovatno, ali je istinito, rekao nam je Milan Ružić, a evo kako:

– Par sova sa mladuncima u toku godine pojede 10.000 glodara i na taj način sačuva oko 20 tona stočne hrane, jer samo jedan glodar godišnje smaže, na primer, dva kilograma lucerke ili pšenice. Iz navedenog sledi da par sova uštedi hranu za dve krave. Prosečna mlečnost krava u Srbiji je 4.500 litara godišnje. Znači, ukupno 9.000 litara mleka „daje“ par sova!