Vlasti SAD spasavaju i „Sitigrup”

Od našeg stalnog dopisnika 
Vašington, 24. novembra – Kriza ne jenjava: vlasti SAD su upravo odlučile da krenu u akciju spasavanja jednog od ovdašnjih i svetskih simbola moći novca i drugih hartija od vrednosti – korporacije „Sitigrup”. Najavile su da će joj odmah direktno ubrizgati 20 milijardi, uz garancije za veći deo njenih visokorizičnih zajmova u iznosu od 306 milijardi dolara.„Ovom transakcijom, američka vlada preduzima neophodne mere za jačanje finansijskog sistema i zaštitu poreskih obveznika”, kako je navedeno u sinoćnjem saopštenju Ministarstva finansija, Centralne banke i Federalne korporacije za garantovanje bankarskih uloga. „Nastavićemo da koristimo sve naše izvore za očuvanje i jačanje bankarskih institucija, kao i za unapređenje procesa popravljanja, oporavljanja i upravljanja rizicima”, dodaje se u obrazloženju te tri državne institucije.

Injekcija novom, gigantskom, pacijentu deo je paketa vrednog 700 milijardi dolara za ozdravljenje ovdašnjeg finansijskog sistema, čiji su olako dobijeni krediti izazvali globalne potrese. Dosadašnji potezi u toj velikoj spasilačkoj akciji nisu dali očekivane rezultate: vrednost akcija na berzama je opala, poreski obveznici su dodatno opterećeni, kreditno poverenje nije oživelo, a povećava se i broj banaka koje traže „pojas za spasavanje”…

Slučaj „Sitija” je, kažu eksperti, nešto lakši od pojedinih drama koje su mu prethodile, ali nagoveštava da se krizi još ne vidi kraj. „Postaje jasno da se kriza poverenja širi i da bi finansijsko tržište moglo još dublje da tone”, upozorava danas i „Njujork tajms”.

Operacija za izbavljenje „Sitija” je složena. Po postignutom dogovoru, ta korporacija će preuzeti obavezu za namirenje oko deset odsto gubitaka, 29 milijardi dolara, dok će 90 odsto ostatka pasti na pleća vlade, koja će zauzvrat raspolagati prioritetnim deonicama „Sitija” (u koji je pre dve nedelje već investirala 25 milijardi), u iznosu od sedam milijardi dolara. Ograničena je, pri tom, isplata „bonusa” njegovim rukovodiocima…

Svojevremeno najveća ovdašnja banka zapala je u teškoće, kao i dvadesetak drugih, rukovodeći se smernicama vlasti koje su „garantovale” rast cena nekretnina. Davala je olako kredite za kuće, da bi se onda ispostavilo da neprovereni zajmoprimci nisu u stanju da ih otplaćuju, jer, uz ostalo, zbog pada cena nekretnina više nisu mogli da računaju na dobit koju bi stekli njihovom preprodajom…

Samo u poslednjih nedelju dana, vrednost akcija „Sitija” pala je 60 odsto, zbog rastućeg nepoverenja u njegove poslovne mogućnosti. Ujedno je objavio da planira da, posle već ove godine otpuštenih 23.000 zaposlenih, uruči još 52.000 otkaza.

Prema prethodnoj evidenciji, „Siti” je zapošljavao 358.000 ljudi, raspoređenih od njujorške centrale do oko 12.000 filijala u 107 zemalja, koji su opsluživali oko 200 miliona klijenata. Vrednost njegove imovine procenjivana je, krajem septembra, na dva biliona dolara od čega, sada, oko jednu šestinu treba da „štiti” vlada.

Sadašnja finansijska kriza se smatra najvećom posle Velike depresije, pre gotovo osam decenija. I posle svih preduzetih i najavljenih „rezova” i „injekcija” još nije izvesno na koji način bi se i kada moglo izaći iz loma, praćenog i simptomima ekonomske depresije i iskušenjima prenosa najviše izvršne funkcije sa republikanca Džordža Buša na demokratu Baraka Obamu.

Izvesno je, pak, da izrazito raste državni intervencionizam u ekonomiji. Dogovara se, tako, i spasavanje još jednog posrnulog simbola – domaće industrije automobila.