Власти САД спасавају и „Ситигруп”

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 24. новембра – Криза не јењава: власти САД су управо одлучиле да крену у акцију спасавања једног од овдашњих и светских симбола моћи новца и других хартија од вредности – корпорације „Ситигруп”. Најавиле су да ће јој одмах директно убризгати 20 милијарди, уз гаранције за већи део њених високоризичних зајмова у износу од 306 милијарди долара.„Овом трансакцијом, америчка влада предузима неопходне мере за јачање финансијског система и заштиту пореских обвезника”, како је наведено у синоћњем саопштењу Министарства финансија, Централне банке и Федералне корпорације за гарантовање банкарских улога. „Наставићемо да користимо све наше изворе за очување и јачање банкарских институција, као и за унапређење процеса поправљања, опорављања и управљања ризицима”, додаје се у образложењу те три државне институције.

Инјекција новом, гигантском, пацијенту део је пакета вредног 700 милијарди долара за оздрављење овдашњег финансијског система, чији су олако добијени кредити изазвали глобалне потресе. Досадашњи потези у тој великој спасилачкој акцији нису дали очекиване резултате: вредност акција на берзама је опала, порески обвезници су додатно оптерећени, кредитно поверење није оживело, а повећава се и број банака које траже „појас за спасавање”…

Случај „Ситија” је, кажу експерти, нешто лакши од појединих драма које су му претходиле, али наговештава да се кризи још не види крај. „Постаје јасно да се криза поверења шири и да би финансијско тржиште могло још дубље да тоне”, упозорава данас и „Њујорк тајмс”.

Операција за избављење „Ситија” је сложена. По постигнутом договору, та корпорација ће преузети обавезу за намирење око десет одсто губитака, 29 милијарди долара, док ће 90 одсто остатка пасти на плећа владе, која ће заузврат располагати приоритетним деоницама „Ситија” (у који је пре две недеље већ инвестирала 25 милијарди), у износу од седам милијарди долара. Ограничена је, при том, исплата „бонуса” његовим руководиоцима…

Својевремено највећа овдашња банка запала је у тешкоће, као и двадесетак других, руководећи се смерницама власти које су „гарантовале” раст цена некретнина. Давала је олако кредите за куће, да би се онда испоставило да непроверени зајмопримци нису у стању да их отплаћују, јер, уз остало, због пада цена некретнина више нису могли да рачунају на добит коју би стекли њиховом препродајом…

Само у последњих недељу дана, вредност акција „Ситија” пала је 60 одсто, због растућег неповерења у његове пословне могућности. Уједно је објавио да планира да, после већ ове године отпуштених 23.000 запослених, уручи још 52.000 отказа.

Према претходној евиденцији, „Сити” је запошљавао 358.000 људи, распоређених од њујоршке централе до око 12.000 филијала у 107 земаља, који су опслуживали око 200 милиона клијената. Вредност његове имовине процењивана је, крајем септембра, на два билиона долара од чега, сада, око једну шестину треба да „штити” влада.

Садашња финансијска криза се сматра највећом после Велике депресије, пре готово осам деценија. И после свих предузетих и најављених „резова” и „инјекција” још није извесно на који начин би се и када могло изаћи из лома, праћеног и симптомима економске депресије и искушењима преноса највише извршне функције са републиканца Џорџа Буша на демократу Барака Обаму.

Извесно је, пак, да изразито расте државни интервенционизам у економији. Договара се, тако, и спасавање још једног посрнулог симбола – домаће индустрије аутомобила.