Šta nije dobro u novim propisima o pravima putnika

Pre tačno godinu dana iz Evropske unije stigle su vesti da se pripremaju nova pravila o pravima putnika koja se odnose pre svega na naknadu troškova kada se letovi rezervišu preko posrednika, bolje informisanje o kašnjenju prevoza ili otkazivanju polazaka. Posebna pažnja posvećena je potrebama putnika sa invaliditetom ili smanjenom pokretljivošću. Evropska komisija je usvojila niz predloga za jačanje prava putnika u Evropi, što je bilo neophodno posle kovid krize i bankrota putničke grupe „Tomas Kuk”. Objašnjeno je i to da putnici koji putuju avionom, železnicom, brodom ili autobusom već imaju pravo na preusmeravanje, nadoknadu ili pomoć (u zavisnosti od okolnosti) ako je putovanje prekinuto. Ipak, i dalje ima nedostataka koji građane sprečavaju da ostvare svoja prava navedeno je tada u saopštenju Evropske komisije. Kada je reč o pravilima za avio-putnike koji su rezervisali let preko posrednika, obezbeđena je i zaštita i za one koji tokom svojih putovanja koriste više različitih prevoza. Cilj je da, pre svega, budu u svakom trenutku dobro informisani o nastavku putovanja. Planirano je da po ugovoru o putovanju sva prava ostvaruju na mestu gde su kupili taj aranžman, bez obzira na to što on sadrži više različitih prevoznika. I u slučaju osoba sa invaliditetom doneto je nekoliko izmena, pa tako u slučaju da avio-kompanija obaveže putnika sa invaliditetom ili osobu sa smanjenom pokretljivošću da putuje u pratnji nekoga jer je putniku potrebna pomoć da bi se pridržavao uslova za bezbednost u vazduhoplovstvu (npr. da veže pojas), avio-prevoznik će biti u obavezi da osobu u pratnji preveze bez naplate. Ovo pravo već postoji kada se putuje železnicom, brodom ili autobusom. Za putnike koji imaju paket-aranžman, predložene izmene će obezbediti jača i jasnija prava za putnike i razjasniti obaveze i odgovornosti organizatora putovanja.

Međutim, iz evropskih potrošačkih organizacija sada apeluju da ovi propisi nisu dobri i da ne štite dovoljno prava putnika. Oni smatraju da građani nemaju dovoljno vremena da razgovaraju sa četbotovima i šalju zahteve, zato što nema ko da im reši problem u kome su se našli. Traže da propisi budu mnogo konkretniji, jasniji i da ih treba prilagoditi realnosti.