Smederevci u riziku zbog zagađenog vazduha

Smederevo – Prema godišnjem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine, koji je rađen u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut”, u Smederevu kod 223 osobe godišnje nastupi prevremena smrt uzrokovana zagađenjem vazduha. Aero-zagađenje u ovom gradu najčešće uzima danak kroz kardiovaskularne, plućne bolesti, kao i razne vrste kancera.

Da o ovom problemu treba pričati, edukovati građane i davati određene preporuke, potvrdili su i učesnici okruglog stola „Vazduh pod lupom: Od mera do promena” u organizaciji udruženja „Pro.Tok 21” u Smederevu. Ocenjeno je da najteži period počinje sa grejnom sezonom, u oktobru i novembru, kada zajedno sa vremenskim prilikama udruženo deluju svi zagađivači u ovom gradu – kotlarnice na mazut, individualna ložišta, industrija, saobraćaj.

U tom periodu se počinje sa bolovanjima, pumpicama, antibioticima, infuzijama, pa i hospitalizacijom. Najčešća respiratorna oboljenja koja su izazvana aero-zagađenjem odnose se na disajne puteve. Brojna ispitivanja pokazuju da su u direktnoj vezi povećanje i koncentracija PM 10 i PM 2,5 čestica po metru kubnom, sa povećanjem tih bolesti, rekao je smederevski pulmolog dr Dragan Rudinac.

– Što su manje čestice, to su opasnije, jer prodiru u pluća, krvotok i zadržavaju se u organima – smatra dr Dragana Jovanović, takođe pulmolog, i dodaje da je dokazano da neki delovi čestica ostaju trajno u mozgu i uzrokuju oboljenja u raznim organima.

Kardiovaskularne i pulmološke bolesti izazivaju preko 80 odsto mortaliteta kao posledicu zagađenja vazduha.

Kardiolog Marko Radošević kaže da je aero-zagađenje treći faktor kardiovaskularnih rizika. Ocenjuje da je informisanost građana i njihova svest od ključnog značaja. Ponekad mere moraju biti i rigorozne – da se u nekom periodu uopšte ne izlazi napolje, smatra on.

I porast obolevanja od kancera beleži se u Smederevu. Onkolog Branislav Todorović iz smederevske bolnice smatra da aero-zagađenje, pre svega preko PM čestica, ima uticaj na veći rizik za dobijanje karcinoma pluća. I za karcinom bešike, tvrdi on, ima konkretnih dokaza da od njega obolevaju ljudi koji žive u prekomerno zagađenim sredinama.

– Problem je što su karcinomi koji se javljaju kao posledica aero-zagađenja vrlo teški za lečenje, posebno u zdravstvenom sistemu kakav je naš, koji ne usmerava snage na prevenciju i skrininge, pa se u visokom procentu otkrivaju u odmaklom stadijumu – kazao je Todorović.

Meteorolog Milenko Jovanović ocenio je i da klimatske promene utiču na zagađenje vazduha, ali i obrnuto.

Sagovornici su sagledavali i dosadašnje mere sadržane u Planu kvaliteta vazduha Smedereva koji je usvojen 2020. godine i davali određene preporuke u vezi sa javnim zdravljem.

Smederevo je odavno u samom vrhu zagađenih gradova u Srbiji, zvanično spada u treću, najlošiju kategoriju vazduha – prekomerno zagađen.