Srbi koji osvajaju Ameriku znanjem

Specijalno za „Politiku”

Hjuston – Kako lečiti retke bolesti imuniteta? Šta treba da jedemo da bismo bolje spavali? Kako od „pametnog materijala” napraviti kuću na Marsu? Kako imuni sistem razvija pamćenje? Ovo su samo neke od tema kojima se bave srpski istraživači koji žive i rade u SAD i Kanadi.

Ima ih još, naravno. Na primer, da li veštačka inteligencija može da vidi šta patolog nije video? Ili kako genetika utiče na demenciju? Na koji način mozak kontroliše apetit, težinu, metabolizam i imuni sistem? Kako napraviti ljudska tkiva na kojima se mogu testirati lekovi? Kako koristiti veštačku inteligenciju u klimatskim naukama?

S našim mladim naučnicima razgovaramo o tome kako su odlučili da odu u inostranstvo, šta bi, retrospektivno, promenili u školovanju u Srbiji, ko su im bili mentori i na kojim projektima trenutno rade. Oni su, uz mnoge druge koje nismo imali prilike da intervjuišemo, predstavnici novije generacije koja ide stopama mnogih svetski priznatih naučnika srpskog porekla u inostranstvu.

U svakodnevnom radu treba pronaći lepotu i ljubav, jer nauka je putovanje koje nema odredište i kraj, poruka je doktora Gorana Mićevića, docenta dermatologije na Medicinskom fakultetu prestižnog Jejla. Od njega je praktično i potekla ideja za ovu Temu nedelje.

„S interesovanjem pratim Vašu kolumnu u ’Politici’. Ukoliko Vas novinarstvo povede u naučne vode i članke o našim istraživačima u SAD, imunologiji, onkologiji/raku kože, slobodno mi pišite. Nedavno sam započeo sopstvenu istraživačku laboratoriju na tu temu na Jejlu”, napisao je Goran nedavno obrativši se dopisniku „Politike” iz SAD preko naloga na jednoj društvenoj mreži.

Njegov predlog je rado prihvaćen jer naša javnost treba da bude informisana o manje poznatim srpskim naučnicima mlađe generacije u Americi. Pored toga, kroz lična iskustva naših sagovornika možemo da saznamo zašto su otišli iz Srbije i da čujemo poređenja školskih i obrazovnih sistema kroz koje su prošli. Svojim pričama, naravno, mogu da motivišu mlade u Srbiji koji žele da se bave naukom, ali i da podstaknu neke prosvetne radnike u Srbiji da se više zalažu u radu sa svojim učenicima, a ne samo da „odrađuju” posao.

Tako smo počeli da tragamo za uspešnim srpskim naučnicima mlađe generacije u SAD i Kanadi, koji još nisu poznati našoj široj javnosti. Goran je predložio nekoliko potencijalnih sagovornika. Zatim nas je Dušica Protić, jedna od dva prvobitna osnivača linkedin grupe „Srpsko-američka poslovna mreža” (SAPnet), uputila na Aleksa Živanovića iz Bostona, generalnog direktora i pomoćnika glavnog savetnika za investicione transakcije u kompaniji „Džon Henkok”. Dušica Protić je, inače, penzionisani američki advokat i iza sebe ima impresivnu pravnu karijeru i bogat volonterski rad.

Aleks nas je povezao s Nikoletom Ninković, koja se odazvala našem pozivu za intervju i preporučila da kontaktiramo sa još nekoliko njenih kolega. To je bio početak rada na ovom tekstu. Naši sagovornici su nastavili da preporučuju nove sagovornike, pa je broj intervjua porastao na deset. Najveći broj naučnika odazvao se na naš poziv, mada s nekolicinom nismo mogli da razgovaramo jer su bili zauzeti u toku pripreme ovog teksta ili su smatrali da više ne pripadaju „mlađoj generaciji”, pa su shodno tome preporučili svoje mlađe kolege. U pronalaženju pravih sagovornika na ovu temu pomogla je i dr Milka Kostić, programski direktor hemijske biologije na Institutu za rak „Dana-Farber” i predavač na Odseku za biološku hemiju i molekularnu farmakologiju na Medicinskom fakultetu Harvarda.

Naši sagovornici odazvali su se s puno entuzijazma i ljubazno izdvojili svoje dragoceno vreme kako bi se obratili čitaocima „Politike”. Želja svih nas bila je da predstavimo njihov uspešan rad kako bi mladi u našoj zemlji saznali šta i kako dete rođeno u Srbiji može da postigne u nauci. Kao što kaže dr Mina Konaković Luković: „Važno je da mladi ljudi u Srbiji kroz naša iskustva vide šta sve mogu.”

„Jako je bitno da komuniciramo s javnošću i inspirišemo mlade ljude”, poručio je i dr Dušan Bogunović.

A dr Milica Radišić se priseća: „To (što sam uspela da postignem) bilo je izgrađeno na temelju znanja ponesenog iz školskog sistema Srbije”.

„Ključ je da deca svojim rukama rade eksperimente”, smatra dr Maša Josipović.

Naši sagovornici su se takođe prisetili mentora koji su bili pokretačka snaga u njihovim karijerama. Još jednom smo bili svedoci da najbolje učitelje, nastavnike i profesore učenici nikada ne zaboravljaju.

Priprema za priču u „Politici” inspirisala je neke od naših sagovornika da se međusobno povežu radi saradnje i druženja i upoznala ih s predstojećim godišnjim sastankom Društva „Henri Kunkel”, koji će biti održan sledeće godine u Beogradu. Za mnoge od njih to će biti potencijalna prilika da se lično upoznaju.