Finkinje uče da pucaju

U Finskoj je interesovanje za kurseve „mladih boraca” naglo poraslo, posebno među ženama, zbog straha od sukoba sa Moskvom, piše „Gardijan”. Finske obaveštajne službe Rusiju smatraju jednom od glavnih pretnji njihovoj državi.

U članku se kaže da Finsko žensko udruženje za vanredne situacije vodi oko 40 kurseva, uključujući pucanje, sajber bezbednost, mentalnu otpornost, preživljavanje u divljini, vožnju motornim sankama i suprotstavljanje uticaju informacija. Prema pisanju, broj prijava za kurseve naglo se povećao.

Finsko Ministarstvo odbrane finansira kurseve, a takođe i Državno udruženje za obuku u oblasti odbrane. Učesnice (oko 75 žena starosti od 18 do 70 godina) prolaze obuku u šumskoj vojnoj bazi u blizini grada Kokola.

Finska je zatražila od EU da pruži finansijsku pomoć regionima koji se graniče sa Rusijom

Prema rečima predstavnice kursa Suvi Aksel, zahteva je toliko da ih ona upoređuje sa potražnjom za ulaznicama za koncerte popularnih izvođača.

„Prvo njihovo pitanje je bilo „šta mogu da naučim?” A drugi je „Gde mogu naučiti da pucam?“ Treće, dodaje ona, je „kako da znam gde je moj bunker?“

Prema nedavnom popisu finskog Ministarstva unutrašnjih poslova, postoji 50,5 hiljada bunkera za populaciju od 5,6 miliona ljudi - to je „nasleđe“ finskog rata sa SSSR-om.

„Popularnost treninga gađanja u Finskoj dramatično je porasla u poslednje dve godine. Ranije ove godine, vlada je objavila plan za otvaranje više od 300 novih strelišta kako bi podstakla ljude da se bave hobijem i ojačala nacionalnu odbranu. Broj Finaca koji se prijavljuju za dozvolu za oružje je takođe značajno porastao“, navodi se u članku.

Finskim domaćinstvima, savetuje se da imaju dovoljno zaliha da prežive bez pomoći najmanje 72 sata - hranu, vodu, lekove i pristup radiju na baterije.

Aksela navodi da su kursevi posebno popularni među sredovečnim, fakultetski obrazovanim ženama iz Helsinkija. Prema njenim rečima, mnogi ozbiljno shvataju pretnju sukoba sa Rusijom zbog sovjetsko-finskog rata 1939-1940.

Kao i u Rusiji, u Finskoj postoji godišnji poziv u vojsku, žene to mogu učiniti na dobrovoljnoj osnovi.

Prema mnogim mišljenjima, nakon početka sukoba između Rusije i Ukrajine, Finska bi mogla biti „sledeća“.

„Grupe će naučiti kako da prežive u kriznoj situaciji, uključujući paljenje i gašenje požara, kuvanje napolju, prvu pomoć, održavanje toplote i izgradnju toaleta“, navodi se u članku.

Finska obaveštajna služba Supo ranije nazvala Rusiju „najvećom pretnjom nacionalnoj bezbednosti Finske“, a podseća i da ta republika zajedno sa Švedskom vodi istragu o oštećenju podmorskog kabla između Finske i Nemačke.

Zamenik šefa Supo Teemu Turunen rekao je da su metode delovanja ruskih obaveštajnih službi „agresivne i predstavljaju ozbiljnu pretnju“. Međutim, dodao je on, Rusiju ne treba kriviti za sve incidente, jer ona „ima hitnije prioritete“ od Finske, na primer, „svoju stabilnost i sukob sa Ukrajinom“. Upitan da li bi dolazak Donalda Trampa na vlast mogao da napravi razliku, Turunen je rekao da „pretnja iz Rusije neće nestati“ i da sa sve većim fokusom SAD na Kinu, Evropa mora „da pojača i unapredi spremnost“, a Finska posebno.