Gde je pogrešio Boris Nemcov

U redakciju uglednog ruskog dnevnog lista „Vedomosti”, koji se bavi ekonomsko-političkim temama, stiglo je pre neki dan ozbiljno upozorenje. Pošiljalac: Federalna služba za nadzor u oblasti veza i masovnih komunikacija, ili skraćeno – Rossvjazkomnadzor. Sporan je bio tekst „Novočerkask – 2009”, autora Jevgenija Gontmahera, rukovodioca Centra za socijalnu politiku Ekonomskog instituta Akademije nauka. Ukratko, nadležne službe su procenile da bi pomenuti tekst mogao „da podstakne ekstremističke reakcije”. Posledica po „Vedomosti”, za sada, neće biti. Ovo je samo opomena.

Na početku nekoliko napomena. „Vedomosti” je zajedničko izdanje Dau Džonsa, „Fajnenšel tajmsa” i izdavačke kuće Indipendent midija koja, između ostalog, izdaje i dnevnik „Moskou tajms” na engleskom jeziku. U naslovnici „Vedomosti” pored „Fajnenšel tajmsa” upisan je i „Volstrit džornal”. Drugim rečima, a prema zapadnim standardima – nezavisne novine. Sledeća napomena odnosila bi se na naslov teksta „Novočerkask – 2009”. Naime, u gradu sa ovim imenom 1962. godine je došlo do velikih socijalnih nemira u kojima je poginulo 26 ljudi. Treće, još neki ruski mediji su ovih dana opomenuti zbog „neodgovornog pisanja” o finansijskoj krizi koja je zahvatila svet, pa i Rusiju.

Drama u gradu „N”

O čemu govori Gontmaher? Ukratko, on pokušava da dočara sliku mogućeg razvoja jednog lokalnog socijalnog bunta, izazvanog bankrotstvom mesne fabrike, a celu priču smešta u fiktivni grad „N” (Novočerkask?). Tok zamišljenog događaja i pretpostavljene posledice autor zasniva na uverenju u nesposobnost lokalnih i centralnih organa vlasti da se nose sa ekonomskim nevoljama u koje je, po njemu, zapala Rusija.

Sled zbivanja je ovakav: radnici fabrike u gradu „N”, koja već duže vreme posluje sa gubicima, izlaze na ulicu tražeći plate i pravo na rad. Privatni vlasnik koji je u posao ušao osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, na početku tranzicije, isplaćivao je umanjene plate nekoliko meseci, iako preduzeće nije radilo. Sada je kasa ispražnjena. Krivac za propast preduzeća je, između ostalog, i ogroman državni aparat stvoren posle 2000. (kada je na vlast došao Vladimir Putin), a koji nije bio spreman da prihvati liberalne ideje i inicijative preduzetnika.

Na mesnom birou rada pojavljuje se nekoliko hiljada ljudi koji traže bilo kakvo zaposlenje ne bi li barem prehranili porodice. Besparica utiče i na trgovinu, zatvaraju se velike samoposluge, opstaju tek male prodavnice koje trguju osnovnim životnim namirnicama poput hleba, mleka, jeftine salame... cvetaju šverc i siva ekonomija. Gradska birokratija je uplašena, čeka se „naredba sa vrha”. Na televiziji se probijaju prve vesti o krizi koja preti državi. U međuvremenu, u gradu „N” spontano se organizuju protesti, radnici kreću na sedište gradonačelnika. Činovnici beže u strahu, milicija se ne meša. Ali zato stižu novinari.

Masa upada u, sada već napušteno, sedište gradonačelnika. Stihijno se pojavljuju lideri koji pokušavaju da kanališu protest. Lokalni predstavnici partija se klone događaja, mnogi krišom beže iz grada. Pojavljuju se i prvi zahtevi upućeni prvo na adresu gubernatora, a potom i šefa države. „Vratite nam posao!”, „Odgovornost za korumpirane činovnike!”, pa čak i nacionalistički pozivi – „Rusija, Rusima!” Gubernator se okreće za pomoć Moskvi, dok vesti o pravim dešavanjima u „N” kolaju Internetom i nezavisnim medijima.

Moskva ne zna kako da se izbori sa problemom. Upotreba sile ne dolazi u obzir. Gubernator dobija naređenje da stvar preuzme u svoje ruke i smiri strasti. Ovaj, opet, svestan da mu ionako sleduje otkaz, sam podnosi ostavku. Stiže novi gubernator i u stilu spasioca, a uz pomoć jedne od državnih banaka, obezbeđuje novac za radničke plate. Proizvodnja u spornoj fabrici i dalje stoji, ali se strasti konačno stišavaju.

A onda stižu vesti iz grada „M” u kojem su radnici lokalnog propalog preduzeća, takođe, izašli na ulice...

„Spasilac” Jeljcin

Šta je izazvalo reakciju Rossvjazkomnadzora i opomenu listu „Vedomosti”? To što prema mišljenju nadležnih tekst Jevgenija Gontmahera – jednu drugoj – suprotstavlja dve kategorije građana: radnike koji su zbog propasti fabrike ostali bez posla i sredstava za život i činovnike koji se plaše da će izgubiti svoja dobro plaćena radna mesta u vertikali vlasti. Posledice bi mogle da budu dramatične.

Ali, gde je u svemu Boris Jefimovič Nemcov, bivši vicepremijer u vladi Anatolija Čubajsa, bivši gubernator Nižnjenovgorodskog regiona i čovek koji je u jednom trenutku važio za sigurnog naslednika prvog ruskog predsednika Borisa Jeljcina? Objašnjavajući jednom prilikom uzroke raspada SSSR-a, Nemcov je naglasio da je takav razvoj događaja bio neminovan. Prema njegovim rečima, u Nižnjenovgorodskoj oblasti rezerve hrane jedva da su bile dovoljne za nekoliko dana. Cela zemlja bila je u rasulu. Nešto je moralo drastično da se menja. Ipak, dolazak Jeljcina na vlast neodoljivo podseća na dolazak novog gubernatora u „N”. Na trenutak se učinilo kao da je problem rešen. Ispostavilo se da nije. Rusija je u Jeljcinovo vreme dotakla samo dno.

Ako samo pretpostavimo da je Jevgenij Gontmaher u pravu, a logika Borisa Nemcova ispravna, pitanje koje se po prirodi stvari nameće jeste: da li bi izlaz iz sadašnje situacije bio – raspad Ruske Federacije? I dokle tako...