Kinezi u pirejskoj luci

Specijalno za „Politiku”
Atina, 25. novembra – Za Grčku počinje nova – kineska era! Tako se u Atini doživljava i komentariše trodnevna poseta kineskog predsednika Hu Đintaoa koji donosi investicije vredne 4,3 milijarde evra za razvoj i 35-godišnji zakup najveće grčke komercijalne luke – Pireja. U eri svetske ekonomske krize, za Grčku je to nada da se bar delimično izvuče iz problema, za Kinu otvorena vrata za lakši transport robe u Evropu.

Dakle, državna poseta je od strateškog značaja za obe zemlje. Današnjim potpisivanjem sporazuma o koncesiji pirejske luke, kineski gigant COSCO (Čajna oušen šiping grup), koji će njom ubuduće upravljati, obavezuje se da odmah uloži milijardu evra za modernizaciju trgovačkih terminala i utrostruči kapacitet luke. Modernizacija Pireja, praktično atinske luke koja je jedna od deset najvećih u Evropi i koja je kontejnerski terminal broj jedan u istočnom Mediteranu, mnogo će značiti za Grčku koja poseduje 20 odsto svetske trgovačke flote. Upravo grčkim trgovačkim brodovima se prevozi oko 50 odsto kineske robe koja treba da bude što bliže Evropi. Vrata za to su Pirej i čvrsto partnerstvo sa Grčkom koja želi što bržu realizaciju ovog programa jer mediteranski susedi, Turska, Sirija i Egipat, čine slične poteze i postaju sve veća i opasnija konkurencija.

„Atina i Peking moraju dalje da razvijaju bilateralnu saradnju jer je to jedan od načina da se izađe iz svetske ekonomske krize”, izjavio je u grčkoj prestonici kineski predsednik i podsetio da oblast delatnosti treba širiti na energiju i turizam...

U trenutku kada Kina predstavlja sedmog po značaju trgovinskog partnera Grčke, sa obimom razmene od 2,8 milijardi evra, ali u korist kineske strane, Atina je posebno zainteresovana da, sem mermera i metala koji je bio glavni izvozni artikal, i drugi grčki proizvodi na ovom tržištu nađu svoje mesto. Recimo sokovi i sve druge vrste prirodnih napitaka, ali i – igre na sreću. Grčki „Intralot” je već kupio deo kineskog sistema igara na sreću, a firma za proizvodnju nakita „Foli foli” već sada tamo plasira gotovo 80 posto svoje proizvodnje.

Tokom boravka u Kini 2006. godine, premijer Karamanlis je, kao predstavnik zemlje domaćina prethodne Olimpijade imao šta da od grčkih iskustava ponudi Pekingu koji se tek pripremao za planetarni sportski događaj. Tokom tog boravka nađeno je mnogo zajedničkih tema i interesnih sfera i, očigledno, ova saradnja sada daje rezultate.

„Naš cilj je da za Kinu Grčka postane najvažnija lokacija za investicije u regionu, da budemo most za njene što bolje veze sa EU. Za nas je to strateška saradnja i prioritet naše spoljne politike”, naglasio je premijer Karamanlis, dok je šef diplomatije Dora Bakojani podsetila da sa jakim bilateralnim odnosima sa Pekingom Grčka kao članica EU i NATO-a sasvim sigurno može još mnogo više da doprinese miru i stabilnosti u regionu jugoistočnog Balkana.

Tokom boravka kineskog predsednika u Grčkoj, potpisan je niz manjih ali isto tako značajnih trgovinskih sporazuma. Od posebnog je značaja sporazum između grčkog telefonskog operatora OTE i kineske grupe Huavej, kao i dogovor o saradnji i razmeni programa između državnih TV kanala, ERT i ČTV. Deo programa bila je i poseta Kritu gde grčka vlada namerava da investira oko milijardu evra za izgradnju novog kontejnerskog terminala u Timbaki.

Međutim, senku na posetu kineske delegacije bacile su demonstracije lučkih radnika koji su objavili 24-časovni štrajk u znak neslaganja sa – kako kažu i na transparentima pišu – „ulaskom Kineza u Pirej”. Dokeri su ove godine više puta protestovali i blokirali luku, javno izražavajući nezadovoljstvo idejom o privatizaciji i stvaranjem, kako kažu, nove „kineske četvrti.„Uz demonstracije, danas su se u nekim atinskim listovima pojavili i napisi u kojima se podseća da položaj oko 30.000 Kineza koji, u Grčkoj, uglavnom trguju, nije nimalo lak. List „Atens plus” podseća da Kinezi imaju problema sa dobijanjem dozvole boravka, obezbeđenjem svojih prodavnica i da je malo verovatno da će, ukoliko Atina želi saradnju sa Pekingom, ovaj problem moći da se i dalje „gura pod tepih!“