Rupel tuži Sloveniju

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 25. novembra – Bivši dugogodišnji šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel odlučan je da reč predsednika Slovenije Danila Tirka neće biti poslednja, pa je unajmio jednu od najboljih domaćih advokatskih kancelarija kako bi odbranio svoje pravo na ambasadu u Beču. Rupel je pravnu pomoć za tužbu protiv Slovenije zatražio od Petra Čeferina, iskusnog ljubljanskog advokata i prekaljenog „krivičara”. Uz Rupela je na istu ideju, saznajemo, došao i Borut Trekman kome je Tirk uskratio ambasadorsko mesto u Berlinu.

U javnost je već procurilo pravno mnjenje da je ustavna uloga vlade da odlučuje o ambasadorima, dok je uloga predsednika države „uglavnom reprezentativna”. Tirk bi prema tome, poput engleske kraljice, trebalo da aminuje odluke vlade, u ovom slučaju bivše vlade na čijem je čelu bio premijer Janez Janša. Pravni savetnici iz Tirkovog kabineta odbacuju takvo tumačenje i podsećaju da je uloga ambasadora da u predsednikovo ime predstavlja državu u svetu, stoga upozoravaju da će predsednikova odluka ipak biti ona koju će i Rupel morati da nauči da poštuje. Rupel, za sada, ostaje tvrd u stavu da je moguće „pravno sredstvo” upotrebiti protiv države koju je, uostalom, sam stvarao.

Rupel je ostao usamljen u borbi za radno mesto bečkog ambasadora, pa ga je advokatska kancelarija podržala, iznevši mišljenje da je „obavljanje spoljnih poslova u nadležnosti vlade, a ne predsednika republike, stoga smo saglasni s mnjenjem ustavnopravne teorije da suštinska ocena o primerenosti kandidata za ambasadora nije u skladu sa reprezentativnom funkcijom predsednika republike; uz to bi poricanje prava na sudsku zaštitu kandidatima čija je kandidatura odbijena značilo kršenje istoimenog ustavnog prava”. To uverenje pobija autoritet iz pravne struke Igor Kaučič koji tvrdi da „kandidat za ambasadora ne može da postigne dobijanje ambasadorskog položaja pomoću sudske odluke”. Time je „slučaj Rupel” doveden do usijanja, a sam Rupel se ne trudi da stiša strasti, posebno zato što mu je Tirk ispao jedina (nepredviđena) prepreka, jer je već dobio agreman (odobrenje) Austrije. Kaučič, međutim, dodaje da „neizabrani ambasadorski kandidati nemaju mogućnost da putem suda ponište stav predsednika o odbijanju da potpiše ukaz o imenovanju”.

Iako je nova parlamentarna većina najavila da će poraditi na izmeni zakona koji uređuje način izbora ambasadora, iskusni diplomata i takođe nekadašnji slovenački ministar spoljni Ivo Vajgl odbacuje špekulacije domaćih medija da bi to mogao biti „Lex specialis Rupel” koji bi katapultirao Rupela put Beča. Naprotiv, Rupel nema nikakve šanse da postane predstavnik Slovenije u Beču, smatra Vajgl. Slično mišljenje deli i prvak opozicionog SNS-a Zmago Jelinčič koji je vest o Rupelovom neimenovanju prokomentarisao rečima da „Rupel ionako nije uradio ništa dobro, zato je u redu da ne dobije nagradu kojom bi mogao da se ponovo približi gospođi Ferero-Valdner”, bivšoj Rupelovoj koleginici u Austriji, a danas komesarki EU za spoljne odnose i evropsku susedsku politiku.