Priča četnika i partizana još nije završena

U rubrici Među nama u listu „Politika” 19. novembra objavljeno je pismo Miodraga Srbljaka iz Kraljeva pod naslovom „Završena priča četnika i partizana”. Slažem se s tezom da treba braniti današnju Srbiju i srpski narod. Ipak, iza Titove Jugoslavije su ostale posledice koje još nisu uklonjene. Komunisti su, kad su došli na vlast, oduzeli ne samo skoro svu imovinu dotadašnjim privatnim vlasnicima, nego su oduzeli imovinu rodoljubivim društvima koja su zabranili. Takođe i skoro svu imovinu zadužbina.

Za vreme Titove vlasti nastala je, kako je opisao Milovan Đilas, „nova klasa”. Ta „nova klasa” koristila je privilegije i imovinu koja je oduzeta. U mojoj porodici su govorili da su pravi komunisti završili na Golom otoku. Posle pada komunizma „nova klasa” nastojala je da zadrži vlast i privilegije iz vremena komunizma. Da nastavi da koristi zaplenjenu imovinu i da veliča Tita i njegov režim kao zlatno doba. Za njih to jeste bilo zlatno doba, ali za druge nije.

Posle obnove višestranačja obnovljena su udruženja koja su bila zabranjena i koja su zajedno s potomcima vlasnika oduzete imovine tražila povratak svoje imovine. Pripadnici nove klase, podeljeni na patriote i mondijaliste, to su uporno odbijali. Pod pritiskom Evropske unije morali su da donesu zakon o povratku privatne imovine naslednicima, ali su gledali da što manje vrate i da što više otežu povratak imovine. Obnovljena udruženja zajedno su tražila povratak svojih domova, ali im je odgovoreno da je došlo do prekida kontinuiteta u radu i da ne mogu da dokažu da su oni naslednici predratnih društava. Univerzitetu u Beogradu takođe nije vraćeno ništa od njegovih predratnih zadužbina. Kao primer postupka može se navesti da je Muzej automobila bio otvoren u predratnoj garaži koju je Grad Beograd trebalo da vrati naslednicima. Tek ovih dana je garaža vraćena, a muzej iseljen.

Titova nova klasa pokušava da preko RTS-a i televizija s nacionalnom frekvencijom isključivim prikazivanjem filmova i serija iz vremena SFRJ održi u narodu utisak o zlatnom dobu pod Titom. Nasuprot tome, predratni filmovi koje čuva Kinoteka prikazuju se samo u bioskopu Kinoteke i to kad su festivali nitratnog filma. Na televiziji se prikazuju samo u sklopu nekog retkog jubileja (Prvi svetski rat...). Postoje kako filmski, tako i zvučni materijali iz vremena pre Drugog svetskog rata, na primer govori kralja Aleksandra, sokolski sletovi... Ali, po shvatanju nove klase da je „daleko od očiju, daleko od srca”, ti filmski materijali se ne prikazuju. Time se nastavlja prinudna amnezija iz Titovog doba. Umesto toga, snimaju se nove serije koje daju sadašnje tumačenje predratnih vremena. Nastoji se svim sredstvima sprečiti povratak naslednika predratne građanske klase i rodoljubivih društava koja su bila izbrisana revolucijom.

Da bi mogao da se suoči sa sadašnjim teškim trenutkom srpskom narodu je potrebno da poznaje celu svoju prošlost. Kako upornu borbu, tako i sitan, ali uporan rad u mirno doba. I uspone i padove. Bez poznavanja prošlosti nema budućnosti.

Saša Nedeljković,
Sokolski kulturni centar, Beograd