Прича четника и партизана још није завршена

У рубрици Међу нама у листу „Политика” 19. новембра објављено је писмо Миодрага Србљака из Краљева под насловом „Завршена прича четника и партизана”. Слажем се с тезом да треба бранити данашњу Србију и српски народ. Ипак, иза Титове Југославије су остале последице које још нису уклоњене. Комунисти су, кад су дошли на власт, одузели не само скоро сву имовину дотадашњим приватним власницима, него су одузели имовину родољубивим друштвима која су забранили. Такође и скоро сву имовину задужбина.

За време Титове власти настала је, како је описао Милован Ђилас, „нова класа”. Та „нова класа” користила је привилегије и имовину која је одузета. У мојој породици су говорили да су прави комунисти завршили на Голом отоку. После пада комунизма „нова класа” настојала је да задржи власт и привилегије из времена комунизма. Да настави да користи заплењену имовину и да велича Тита и његов режим као златно доба. За њих то јесте било златно доба, али за друге није.

После обнове вишестраначја обновљена су удружења која су била забрањена и која су заједно с потомцима власника одузете имовине тражила повратак своје имовине. Припадници нове класе, подељени на патриоте и мондијалисте, то су упорно одбијали. Под притиском Европске уније морали су да донесу закон о повратку приватне имовине наследницима, али су гледали да што мање врате и да што више отежу повратак имовине. Обновљена удружења заједно су тражила повратак својих домова, али им је одговорено да је дошло до прекида континуитета у раду и да не могу да докажу да су они наследници предратних друштава. Универзитету у Београду такође није враћено ништа од његових предратних задужбина. Као пример поступка може се навести да је Музеј аутомобила био отворен у предратној гаражи коју је Град Београд требало да врати наследницима. Тек ових дана је гаража враћена, а музеј исељен.

Титова нова класа покушава да преко РТС-а и телевизија с националном фреквенцијом искључивим приказивањем филмова и серија из времена СФРЈ одржи у народу утисак о златном добу под Титом. Насупрот томе, предратни филмови које чува Кинотека приказују се само у биоскопу Кинотеке и то кад су фестивали нитратног филма. На телевизији се приказују само у склопу неког ретког јубилеја (Први светски рат...). Постоје како филмски, тако и звучни материјали из времена пре Другог светског рата, на пример говори краља Александра, соколски слетови... Али, по схватању нове класе да је „далеко од очију, далеко од срца”, ти филмски материјали се не приказују. Тиме се наставља принудна амнезија из Титовог доба. Уместо тога, снимају се нове серије које дају садашње тумачење предратних времена. Настоји се свим средствима спречити повратак наследника предратне грађанске класе и родољубивих друштава која су била избрисана револуцијом.

Да би могао да се суочи са садашњим тешким тренутком српском народу је потребно да познаје целу своју прошлост. Како упорну борбу, тако и ситан, али упоран рад у мирно доба. И успоне и падове. Без познавања прошлости нема будућности.

Саша Недељковић,
Соколски културни центар, Београд