Cene skaču, korpa sve praznija

Uz Novosađane, Pančevce i žitelje Smedereva Beograđani, navodno, lakše od ostalih građana Srbije uspevaju da sastave kraj sa krajem, plate račune, napune frižidere i obezbede osnovna sredstva za higijenu. Beograd je, po avgustovskom istraživanju, bio jedan od četiri grada u Srbiji gde je prosečna zarada mogla da pokrije potrošačku korpu od oko 33.000 dinara.

Da u realnom životu nije baš tako i da za mnoge sugrađane odlazak u supermarket, zbog konstantnog povećanja cena namirnica, zna da bude pravi šok, potvrđuju i kupci i trgovci sa kojima smo razgovarali. U pojedinim trgovinskim lancima tvrde da ovogodišnji talas poskupljenja tek sada počinje da uzima danak. Prvi pokazatelj je pad prodaje bakaluka na poček, ističu trgovci u „Jabuci”. Stručnjaci smatraju da ovo može biti samo posledica velike prezaduženosti potrošača.

– Poslednjih petnaestak dana drastično je smanjena upotreba čekova. Ranijih godina pa i ove, sve donedavno, oko 30 procenata potrošača kupovalo je na rate, a sada i manje od 10 odsto. Primećuje se da su građani u neizvesnosti i da se plaše crnih prognoza, restrikcija i poskupljenja i da ne žele da uleću u velike kupovine – objašnjava Rada Bojić, šef prodavnice „Mega jabuka” na Zvezdari.

Prema rečima naše sagovornice, i kupovne navike potrošača se polako menjaju. Poslednjih mesec dana (i pored toga što je sezona slava u jeku) pala je prodaja skupljih alkoholnih pića – vina, viskija i rakija, a kupci slabo pazare i ekskluzivniju kozmetiku, naglašava Bojićeva.

– Hleb i mleko se prodaju standardno, kao i sapuni, deterdženti, prašak za veš. Međutim, to nije slučaj sa proizvodima od mesa, primećujemo da se više kupuju viršle, jevtinije salame i paštete nego skuplje šunke i ostali delikatesi – primetili su trgovci, dodajući da se nova poskupljenja očekuju od 1. decembra, a za sada je izvesno da će skočiti cene slatkiša.

U „Delti” kažu da i svetska iskustva upućuju da se posledice krize poslednje osete u supermarketima, jer kolika god da je nemaština, ljudi moraju da kupuju hranu.

– Za zada ne osećamo da se bilo šta promenilo, ali će se u budućnosti posledice restriktivnijih ekonomskih mera i krize sigurno osetiti. Ne verujem da će se išta drastičnije dogoditi do kraja decembra, ali već od marta naredne godine možemo da pratimo promene – ističe Dragan Filipović, direktor „Deltine” maloprodaje.

Kako objašnjava, u slučaju da se primanja i budžeti smanje potrošači će, naravno, nastaviti da kupuju hranu ali će sigurno menjati navike i kupovati jevtiniju robu.

I. Albunović

-----------------------------------

Najviše para na hranu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz septembra, u strukturi mesečnih izdataka Beograđana (u drugom kvartalu ove godine) najviše novca odlazilo je na hranu i bezalkoholna pića – 41,9 procenata. Za komunalije domaćinstva su izdvajala 13,9 odsto od ukupnih primanja, a svega oko pet odsto prihoda za zamenu nameštaja, opremanje i održavanje domova.