Riznica Evrope privremeno zatvorena

Poslednjih nekoliko dana neprestano slušamo o velikom krahu računarskog sistema ogromnog projekta „Evropeana” (Europeana) koji je svoj neočekivani „pad” doživeo u srcu evropskog kontinenta. O čemu se, zapravo, radi i da li je najveći evropski poduhvat u novoj eri digitalizacije kulturnog blaga Evrope, zapravo, postao samo privremena žrtva svoje ogromne popularnosti, znatiželje i ljubavi prema evropskoj kulturi?

„Evropeana”, gigantski projekat koji su podržale zemlje članice Evropske unije, predstavlja ideju koja se nastavlja na već postojeći projekat Evropske digitalne biblioteke i koji je, već uveliko, realizovala CENL-a (Konferencija direktora evropskih nacionalnih biblioteka). Dakle, „Evropeana” je evropska verzija virtuelnog stožera svih tekstualnih, vizuelnih, audio i video dokumenata koji predstavljaju celokupnu istoriju evropske kulture.

Međutim, ako u ovom trenutku posetite sajt www.europeana.eu naići ćete na poruku da je sajt privremeno nedostupan zbog prevelikog interesovanja. Tamo još piše: „Činimo maksimum kako bismo što je moguće pre otvorili stabilniju verziju „Evropeane”. Vraćamo se do polovine decembra.” Tvorci i koordinatori „Evropeane” su pre pokretanja portala 20. novembra u Nacionalnoj biblioteci Belgije imali procenu da će se u toku jednog časa broj ulazaka na sajt kretati do tri miliona. Međutim, taj broj se već prvog dana popeo na 13 miliona, a kasnije i do neverovatnih 20 miliona.

Ipak, na samom svečanom otvaranju, predsednik Evropske komisije, Manuel Barozo je saopštio: „Ovo su ulazna vrata u riznicu evropske kulture u celoj njenoj slavnoj višeznačnosti”.

Sve aktivnosti u vezi sa projektom koji je dostupan na 23 jezika 27 zemalja Evropske unije (ali i srpskom!) biće finansiran sa 120 miliona evra. Do sada sadrži dva miliona digitalizovanih dokumenata, a do 2010. godine u planu je da ih bude 10 miliona.

(/slika2)Kada je reč o učešću Srbije i njenom doprinosu ovoj velikoj priči istorije evropske kulture, Vesna Injac, zamenica direktora Narodne biblioteke Srbije i članica kontakt-grupe projekata Evropska biblioteka i „Evropeana” za Srbiju, specijalno za „Politiku”, kaže:

– Ovaj projekat se nastavlja na, takođe veliki, projekat European Library, odnosno Evropska digitalna biblioteka. U okviru tog projekta Evropskih digitalnih biblioteka mogu da učestvuju sve zemlje članice Saveta Evrope. On je pokrenut 2002. godine i Narodna biblioteka Srbije se uključila 2005. godine. To je za nas bio veliki upeh: poslali smo aplikacije i prihvatili su nas. Tada smo primljeni sa još dve zemlje, Austrijom i Hrvatskom, kao punopravni partner projekta.

Vesna Injac kaže da „ne samo što smo uspeli da uđemo u projekat sa još 11 zemalja, nego smo se pokazali i kao dobar tim u realizaciji. Trenutno, taj projekat punopravnog partnerstva imaju 32 nacionalne biblioteke Evrope, i upravo on je osnova ovog današnjeg projekta „Evropeana” koji je proširen sadržajima muzeja, različitih arhiva. U ovom času, učestvuje preko 1000 evropskih institucija”.

Naša sagovornica dodaje da u oba projekta rade praktično isti ljudi, da je za pristup prvom projektu Evropska biblioteka bio uslov članstvo u Savetu Evrope, ali i da svi digitalizovani sadržaji Narodne biblioteke Srbije koji su ispoštovali sve evropske standarde jesu prisutni i na „Evropeani”, s tim što tu Srbija ima status pridruženog partnera, jer nije članica Evropske unije. Rad na digitalnim sadržajima Srbije pri „Evropeani” ne finansira Evropska unija već Ministarstvo kulture Srbije u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije.

Otvoren je i domen Europeana.rs a Vesna Injac nam otkriva i da su u projekat „Evropeana” ušle digitalne zbirke Narodne biblioteke Srbije koja je i radila selekciju zbirki i prioriteta. A prioriteti su, kaže naša sagovornica, sledeći: digitalizuje se ono što je podložno oštećivanju, ono što je u kulturnoj baštini najznačajnije, i ono što se najviše traži.

--------------------------------------------------------:

Grafike Hilandara i pozorišni plakati Srbije

– Naše digitalne zbirke koje su uključene u ova dva projekta – kaže Vesna Injac – jesu Srpska dečija digitalna biblioteka sa 130 knjiga u punom tekstu, 30 naučnih časopisa iz Srbije, koji deponuju svoje tekstove u elektronskom formatu, zbirka plakata, 170 grafika sa Hilandara i Svetogorskih manastira, digitalna zbirka pozorišnih plakata Srbije s kraja 19. i početka 20. veka i zbirka od 150 ploča od 78 obrtaja. To su ploče koje su danas u dosta lošem stanju jer su veoma stare, a sada mogu sasvim dobro da se čuju na sajtu naše biblioteke, Evropske biblioteke i „Evropeane”.

--------------------------------------------------------

I „Politika” u „Evropeani”

– Tu je, naravno, i dnevni list „Politika”, svi brojevi od 1904. do 1941. godine – ističe Vesna Injac. – Posebno smo ponosni i na časopis „Zenit” koji je stavljen u ful tekst formatu, i katalog Narodne biblioteke Srbije koji sadrži dva miliona bibliografskih zapisa. Pored dečijih, imamo i jedan broj starih i retkih knjiga, Sabrana dela Dositeja Obradovića, Stojana Novakovića i ćirilske rukopise – njih je oko tri stotine, a tu je i Miroslavljevo jevanđelje koje je i u projektu svetske digitalne biblioteke u saradnji sa Kongresnom bibliotekom u Vašingtonu.