Ризница Европе привремено затворена

Последњих неколико дана непрестано слушамо о великом краху рачунарског система огромног пројекта „Европеана” (Europeana) који је свој неочекивани „пад” доживео у срцу европског континента. О чему се, заправо, ради и да ли је највећи европски подухват у новој ери дигитализације културног блага Европе, заправо, постао само привремена жртва своје огромне популарности, знатижеље и љубави према европској култури?

„Европеана”, гигантски пројекат који су подржале земље чланице Европске уније, представља идеју која се наставља на већ постојећи пројекат Европске дигиталне библиотеке и који је, већ увелико, реализовала CENL-a (Конференција директора европских националних библиотека). Дакле, „Европеана” је европска верзија виртуелног стожера свих текстуалних, визуелних, аудио и видео докумената који представљају целокупну историју европске културе.

Међутим, ако у овом тренутку посетите сајт www.europeana.eu наићи ћете на поруку да је сајт привремено недоступан због превеликог интересовања. Тамо још пише: „Чинимо максимум како бисмо што је могуће пре отворили стабилнију верзију „Европеане”. Враћамо се до половине децембра.” Творци и координатори „Европеане” су пре покретања портала 20. новембра у Националној библиотеци Белгије имали процену да ће се у току једног часа број улазака на сајт кретати до три милиона. Међутим, тај број се већ првог дана попео на 13 милиона, а касније и до невероватних 20 милиона.

Ипак, на самом свечаном отварању, председник Европске комисије, Мануел Барозо је саопштио: „Ово су улазна врата у ризницу европске културе у целој њеној славној вишезначности”.

Све активности у вези са пројектом који је доступан на 23 језика 27 земаља Европске уније (али и српском!) биће финансиран са 120 милиона евра. До сада садржи два милиона дигитализованих докумената, а до 2010. године у плану је да их буде 10 милиона.

(/slika2)Када је реч о учешћу Србије и њеном доприносу овој великој причи историје европске културе, Весна Ињац, заменица директора Народне библиотеке Србије и чланица контакт-групе пројеката Европска библиотека и „Европеана” за Србију, специјално за „Политику”, каже:

– Овај пројекат се наставља на, такође велики, пројекат European Library, односно Европска дигитална библиотека. У оквиру тог пројекта Европских дигиталних библиотека могу да учествују све земље чланице Савета Европе. Он је покренут 2002. године и Народна библиотека Србије се укључила 2005. године. То је за нас био велики упех: послали смо апликације и прихватили су нас. Тада смо примљени са још две земље, Аустријом и Хрватском, као пуноправни партнер пројекта.

Весна Ињац каже да „не само што смо успели да уђемо у пројекат са још 11 земаља, него смо се показали и као добар тим у реализацији. Тренутно, тај пројекат пуноправног партнерства имају 32 националне библиотеке Европе, и управо он је основа овог данашњег пројекта „Европеана” који је проширен садржајима музеја, различитих архива. У овом часу, учествује преко 1000 европских институција”.

Наша саговорница додаје да у оба пројекта раде практично исти људи, да је за приступ првом пројекту Европска библиотека био услов чланство у Савету Европе, али и да сви дигитализовани садржаји Народне библиотеке Србије који су испоштовали све европске стандарде јесу присутни и на „Европеани”, с тим што ту Србија има статус придруженог партнера, јер није чланица Европске уније. Рад на дигиталним садржајима Србије при „Европеани” не финансира Европска унија већ Министарство културе Србије у сарадњи са Народном библиотеком Србије.

Отворен је и домен Europeana.rs а Весна Ињац нам открива и да су у пројекат „Европеана” ушле дигиталне збирке Народне библиотеке Србије која је и радила селекцију збирки и приоритета. А приоритети су, каже наша саговорница, следећи: дигитализује се оно што је подложно оштећивању, оно што је у културној баштини најзначајније, и оно што се највише тражи.

--------------------------------------------------------:

Графике Хиландара и позоришни плакати Србије

– Наше дигиталне збирке које су укључене у ова два пројекта – каже Весна Ињац – јесу Српска дечија дигитална библиотека са 130 књига у пуном тексту, 30 научних часописа из Србије, који депонују своје текстове у електронском формату, збирка плаката, 170 графика са Хиландара и Светогорских манастира, дигитална збирка позоришних плаката Србије с краја 19. и почетка 20. века и збирка од 150 плоча од 78 обртаја. То су плоче које су данас у доста лошем стању јер су веома старе, а сада могу сасвим добро да се чују на сајту наше библиотеке, Европске библиотеке и „Европеане”.

--------------------------------------------------------

И „Политика” у „Европеани”

– Ту је, наравно, и дневни лист „Политика”, сви бројеви од 1904. до 1941. године – истиче Весна Ињац. – Посебно смо поносни и на часопис „Зенит” који је стављен у фул текст формату, и каталог Народне библиотеке Србије који садржи два милиона библиографских записа. Поред дечијих, имамо и један број старих и ретких књига, Сабрана дела Доситеја Обрадовића, Стојана Новаковића и ћирилске рукописе – њих је око три стотине, а ту је и Мирослављево јеванђеље које је и у пројекту светске дигиталне библиотеке у сарадњи са Конгресном библиотеком у Вашингтону.