Nestabilan Balkan nije ni u čijem interesu

Specijalno za „Politiku”
„Mnogi Amerikanci, a posebno stranci, nemaju uvid u život, rad i atmosferu u Beloj kući i šta znači donositi odluke od značaja za ceo svet. Srećan sam što će veliki broj ljudi moći da čita ovu knjigu na srpskom jeziku. Moj cilj je bio da čitaocima bliže predstavim događaje u Beloj kući tokom prethodne Trampove administracije”, rekao je u razgovoru za „Politiku” Džon Bolton, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Donalda Trampa, povodom objavljivanja srpskog prevoda njegove knjige „Soba u kojoj se sve dogodilo” u izdanju „Čigoja štampe”. Na samom početku razgovora Bolton je, između ostalog, rekao da je zadovoljan što je knjiga objavljena na srpskom jeziku i izrazio želju da poseti Srbiju.

Kakve se nove odluke Bajdenove administracije mogu očekivati u pogledu opšte međunarodne situacije, posebno u vezi sa konfliktom između Rusije i Ukrajine?

Dve oblasti u kojima predsednik Bajden može da ima značajan uticaj do kraja svog mandata su Ukrajina i Bliski istok. Dogovor sa Ukrajinom da može da koristi sofisticirano oružje dalekosežnog dometa u dubini ruske teritorije trebalo je odobriti još pre tri godine. Međutim, Bajdenova administracija nije imala analizu ili strateški pristup rešavanju ovog problema. Potpuni cilj vojne angažovanosti u Ukrajini bi bio obnova suvereniteta i teritorijalnog integriteta te zemlje. Lično mislim da nema brzog i lakog rešenja za ukrajinski konflikt. Od sada pa do kraja Bajdenovog mandata ne verujem da će Vašington moći da obezbedi veću pomoć Kijevu. S druge strane, ukoliko Tramp ne bude uspešan u svojim mirovnim nastojanjima u Ukrajini, on će za to prebaciti odgovornost na Zelenskog ili Putina, ali ne na sebe. Tramp u stvari želi da što pre okonča ratove na Bliskom istoku i Ukrajini, a to možda implicira da se on ne brine toliko o tome kako će se ti ratovi završiti.

Usko povezan sa pitanjima na Bliskim istoku je i Iran. Šta mislite o američko-iranskim odnosima?

U političkim krugovima vlada mišljenje da se u američkim predsedničkim izborima Iran zalagao protiv Trampa, a Rusija za njega. Iranci izražavaju zabrinutost da će Tramp zauzeti oštar stav prema Teheranu, dok druga linija razmišljanja ide putem da on neće biti tako oštar prema Iranu kao u prvom mandatu. Ali, ako se rat na Bliskom istoku nastavi, mogu se očekivati snažnije sankcije prema Iranu. Takođe se očekuje da će Tramp zavesti sankcije Hutima u Jemenu, koje Iran snabdeva oružjem. Cilj je da se obezbedi slobodna morska plovidba Sueckim kanalom, koji Huti blokiraju već godinu dana. Rešenje tog pitanja ne bi trebalo zapostaviti i veruje se da će Tramp preduzeti odgovarajuće mere. Tramp želi što skorije okončanje ratova.

U kom pravcu bi odnosi između Trampove administracije i Evrope mogli da se kreću u doglednoj budućnosti?

Lideri evropskih zemalja su sasvim nove ličnosti, različite od prethodnih. U pogledu Trampove saradnje sa tim novim liderima on misli da ako ima dobre lične odnose sa njima, da je to od značajne koristi, što zvuči pojednostavljeno. Biće potrebno sarađivati sa novim evropskim liderima, što neće biti lako. U Nemačkoj ćete imati nove izbore, u Francuskoj je Makron u nevolji, a imate i izbore u Rumuniji. Dakle, imate brojne izazove u Evropi. Najnovija stvar je Trampova najava uvođenja tarifa evropskim zemljama, što će izazvati kontrareakciju, a to otvara mogućnost izazivanja trgovinskog rata, što bi moglo da ima značajne ekonomske posledice za SAD i Evropu. Tramp je nagovestio da će uvesti tarife od 10 do 20 odsto evropskim zemljama, a 60 odsto Kini. To bi izazvalo rat u međunarodnoj trgovini.

Šta mislite o imenovanju Ričarda Grenela za američkog izaslanika u rusko-ukrajinskom ratu?

Mada je Grenel imao aspiracija da bude imenovan za državnog sekretara, on je kao iskusni diplomata i čovek od Trampovog poverenja bio izaslanik za Balkan i ambasador u Nemačkoj. Trampu će u drugom mandatu biti potrebno manje saveta i budite sigurni da će on odlučivati o ovom, kao i svim drugim ključnim pozicijama. Tramp se neće oslanjati na savete saradnika, već će očekivati da njegovo osoblje sprovodi u delo njegove odluke.

Kako ocenjujete situaciju u Srbiji i Republici Srpskoj?

U vašem regionu imate puno važnih spoljnih faktora koji se mešaju u unutrašnje stvari država. Rizik dalje nestabilnosti je visok, čemu doprinosi i rat u Ukrajini. Balkan bi trebalo da bude veći prioritet nego što je to bio slučaj u Trampovom prvom mandatu. Delovanje Trampove administracije nije garancija da će biti uspeha, s tim više što je Evropska unija do sada bila potpuno neuspešna. Ono što treba potvrditi je da nestabilan Balkan nije ni u čijem interesu.