Srbi i Hrvati protiv nametanja rešenja za BiH

Od našeg dopisnika
Sarajevo ‒ Lideri vladajućih stranaka na nivou BiH održali su juče u Mostaru sastanak na kome su pokušali da usaglase neka od važnih pitanja oko kojih nisu uspeli da se dogovore na prethodna dva sastanka. Najavljivali su kako bi i ovaj sastanak trebao biti u duhu ranije napravljenog iskoraka u dogovaranju. Međutim, nije bilo baš tako. Ni sada nisu uspeli do kraja da usaglase stavove prema Zakonu o zaštiti ličnih podataka, koji je jedan od preduslova za dalje kretanje BiH ka EU. Nisu postigli ni dogovor o planu rasta bez kojeg BiH ne može računati na dobijanje prve tranše novca iz EU.

Nakon sastanka, lider HDZ-a Dragan Čović rekao je da je dosta pitanja stavljeno na dnevni red, ali da je ostalo još mnogo posla, pogotovo kada je reč o onima koja se odnose na evropski put BiH. Što se tiče Zakona o zaštiti ličnih podataka, napomenuo je da je dogovoreno da do sutra budu definisani detalji kako bi do kraja ove nedelje on mogao biti upućen na usvajanje Savetu ministara, a potom i Parlamentu BiH.

„Jedna od tačaka bilo je imenovanje glavnog pregovarača sa EU i dva zamenika. Usaglašena je odluka na osnovu koje ćemo imenovati glavnog pregovarača i njegove zamenike”, kazao je Čović, dodavši da je razgovarano i o programu integracije, ali da i imenovanje koordinatora programa IPA nije usaglašeno.

Potpredsednik SNSD-a Radovan Višković rekao je na konferenciji za novinare da je na sastanku partnerima predložen zaključak u kojem se traži da više niko u BiH ne može nametati rešenja. I da jedan takav dokument bude usvojen u Parlamentarnoj skupštini BiH. Predstavnici Hrvata su to podržali, ali ne i lideri sarajevske „Trojke” (SDP, Narod i Pravda i Naša stranka).

„Više nemam dilemu da kad god partneri koji čine vlast na nivou BiH pokažu želju i nameru da se bave otvorenim pitanjima, kao što su integracije u EU, uvek se neko nađe da to kvari. Ne vidim nijedan razlog da se neko upliće i donosi odluke kada to mogu uraditi institucije ove zemlje. To je postalo praksa i smišljeno je protiv BiH. Sumnjam da li je nekome u interesu što se BiH ubrzano kreće ka EU”, rekao je Višković.

Govoreći o aktuelnim pitanjima i reformskim procesima na nivou BiH, Višković je napomenuo da je usaglašena većina rešenja kada je reč o Zakonu o zaštiti ličnih podataka i da će se održati još jedan krug konsultacija da bi se to pitanje što pre našlo pred Savetom ministara. On se takođe osvrnuo i na pitanje Ustavnog suda BiH, kao jednog od prioriteta kada je reč o evropskim integracijama. Istakao je da je iz EU stigao predlog koji podrazumeva popunjavanje upražnjenih mesta u toj instituciji, ali je i precizirao da je pre toga potrebno u potpunosti regulisati pitanje stranaca u toj pravosudnoj instituciji.

U obraćanju novinarima premijer Federacije BiH i lider SDP-a Nermin Nikšić kazao je da je činjenica da se vratila atmosfera dogovaranja i razgovora i da se drži neki ritam, što on smatra vrlo važnim „čak i onda kada se ne dogovorimo oko svih stvari koje mislimo da može i treba dogovoriti”. On je napomenuo da je fokus razgovora, osim zakona, bio i na okvirnom budžetu institucija BiH za narednu godinu i za naredne tri. To je važno i za mene i za premijera Srpske Radovana Viškovića, kako bi računali na ono što su obaveze i mogućnosti entitetskih budžeta”, rekao je Nikšić.

Uoči jučerašnjeg sastanka u Mostaru, lider SNSD-a Milorad Dodik izjavio je da je ključno da na tom sastanku partneri pokažu da imaju hrabrosti da odbace nametanja Kristijana Šmita kao metod upravljanja i da mogu samostalno da donose odluke, što je Republika Srpska uvek demonstrirala.

„SDA je blokirala plan rasta. Šmit je blokirao celu BiH. SDA se boji evropskog puta ko đavo krsta, jer gubi političku platformu, Šmit se boji dogovora i normalizacije odnosa, jer gubi ogromnu platu”, naveo je Dodik na društvenoj mreži „Iks”.