Desničari i levičari udruženo obaraju vladu

Francuska bi danas mogla da ostane bez vlade, što preti da izazove ozbiljnu političku krizu u ovoj članici Evropske unije. Odbrojavanje je već počelo, a u čudo koje bi okrenulo tok događaja malo ko veruje. Pogotovo što su i krajnja desnica i levica podneli zahteve za glasanje o nepoverenju Makronovoj vladi.

Premijer Mišel Barnije je u ponedeljak iskoristio kontroverzni ustavni manevar da bez glasanja u skupštini progura predlog budžetskih mera za 2025, čiji je plan da smanji javni deficit Francuske povećanjem poreza i smanjenjem potrošnje.

Kao odgovor na ovaj potez levičarski Novi narodni front i desničarsko Nacionalno okupljanje najavili su za danas rušenje njegovog kabineta. Ako francuska vlada padne, to će biti prvo uspešno glasanje o nepoverenju od obaranja vlade Žorža Pompidua 1962. godine, u vreme kada je predsednik bio Šarl de Gol.

Francuski ministar finansija Antoan Armand upozorio je juče za TV Frans 2 da je Francuska na prekretnici. Glasanjem o nepoverenju Barnijeovoj vladi neodgovorni političari guraju zemlju u krizu, kako zbog neizvesnosti u vezi sa budžetom, tako i oko sastava buduće vlade. Politička kriza nije mogla doći u gorem trenutku jer postoje upozorenja da bi mogla da izazove i ozbiljan poremećaj u evrozoni. Kolaps francuske vlade već plaši finansijska tržišta tako da su grčke obveznice u ponedeljak bolje stajale od francuskih.

Nekadašnji pregovarač EU za bregzit, koga je Makron u septembru imenovao za premijera, Francuskoj je nametnuo mere štednje kojima su se usprotivile i levica i desnica. Barnije je poručio da su trenutna situacija i rastući državni dug Francuske takvi da nema izbora: „U ovom trenutku radi se o odbrani interesa naše zemlje i njenog uticaja u Evropi i svetu. Zato pribegavam članu Ustava 49.3.”

Ovaj član ustava koji omogućava vladi da donese zakone bez glasanja, poslednji put je korišćen 2023. godine da bi se progurale Makronove nepopularne reforme koje su podigle starosnu granicu za odlazak u penziju. Barnije je pokušao da izađe u susret zahtevima Marin Le Pen da bi pridobio glasove njene partije. Porez na struju za milione potrošača i nadoknada za lekove neće ipak porasti. Ali Nacionalno okupljanje nije uspelo da od vlade dobije i ustupke oko ukidanja automatskog povećanja penzija u skladu sa inflacijom. S druge strane levica se uopšte nije slagala s budžetskim planovima i pre nekoliko nedelja je već jednom pokrenula glasanje o nepoverenju Barnijeovoj vladi koje je bilo neuspešno.

Marta Lorimer, predavač politike na Univerzitetu u Kardifu za TV kanal Frans 24 kaže da bi kolaps Barnijeove vlade zajedno sa svim zakonskim predlozima za budžet gurnuo zemlju na nepoznatu teritoriju i doveo u pitanje finansijsku stabilnost zemlje.

Pojedini analitičari smatraju da bi u krajnjem slučaju izlazak iz političkog ćorsokaka Emanuel Makron mogao da potraži u članu 16 Ustava koji mu omogućava da u vreme nacionalne krize istovremeno u rukama drži i zakonodavnu i izvršnu moć. Isti taj član ustava je omogućio Šarl de Golu da uvede vanredno stanje tokom puča generala u Alžiru 1961.

U svakom slučaju ako vlada padne, lopta je ponovo u dvorištu Jelisejske palate. Velika je verovatnoća da će Makron započeti razgovore o novom kandidatu za premijera. Ali i nova vlada teško da će dobiti podršku u parlamentu podeljenom na tri politička bloka koji odbijaju da sarađuju. I da hoće Makron sada ne može da raspiše nove vanredne parlamentarne izbore. Budući da je to pravo iskoristio u julu, po ustavu novi izbori za skupštinu nisu mogući pre leta naredne godine.

Prema mišljenju pariskog politikologa Iva Sintomera, moguće je da francuski predsednik krene potpuno nepoznatim putem. „Makron bi mogao napraviti nešto poput novog početka s velikim konventima (javnim diskusijama) među građanima”, kaže Sintomer za „Dojče vele”. Predsednik bi na taj način mogao da dobije mišljenje građana o velikim pitanjima poput klime ili budžeta na osnovu čega bi mogao da formira tehničku vladu.

Liderka Nacionalnog okupljanja se nada da će u celoj ovoj haotičnoj situaciji Makron, kome mandat ističe 2027. godine, biti prinuđen da „baci peškir” i podnese ostavku, što on uporno odbija kao mogućnost. Prevremeni predsednički izbori dali bi Marin Le Pen možda i poslednju šansu da postane predsednica Francuske. Ona na tome radi godinama, ali sada joj vreme ističe. Protiv nje se vodi proces zbog zloupotrebe sredstava EU zbog čega bi mogla da izgubi pravo da se kandiduje na izborima – osim ako se izbori ne održe pre donošenja presude.

„To je ideja koja bi mogla da počne da dobija na snazi. Marin Le Pen bi mogla da počne da preti kako će srušiti svaku vladu sve dok Makron ne podnese ostavku”, kaže Benjamin Morel, politikolog sa Pariskog univerziteta Panteon-Asas za „Politiko”.