Uopštavanje je opasna praksa

U rubrici Među nama 29. novembra je objavljeno pismo Vesne Milutinović pod naslovom „Značaj 29. novembra”. Hvala autorki od srca, a i „Politici” na hrabrosti da to i objavi. Sve je sušta istina napisana od prve do poslednje reči. Ja sam potomak antifašističkih boraca, od kojih su mnogi dali svoje živote u borbama protiv okupatora i postradali od ustaša. Za mnoge grobove ne znam ni danas. Toliko smo desetkovani po muškoj liniji da nemamo muških potomaka, ja ostajem poslednja sa mojih 80 godina. Prethodni režimi nisu dozvoljavali da te naše časne pretke ni spomenemo, a kamoli da im na zasluženi način odamo poštovanje. A često se moglo čuti kako im je motiv bilo materijalna korist. Ja od svojih predaka antifašističkih boraca ništa nisam nasledila, jer su moji borbu shvatali kao dug prema svojim precima i obavezu prema svojoj zemlji i narodu. Bukvalno ništa.

Jeste, školovana sam u tadašnjoj Jugoslaviji besplatno kao i mnogi drugi, i živela sam od svoga rada, a danas od svoje penzije. Da nije zakonom omogućeno da se otkupe stanovi koji su pripadali državnom fondu, moja ćerka i ja ne bismo danas imale taj mali stan u vlasništvu. I samo to. Ni kola, ni vikendice, ni kuće na moru, ništa osim skromnog života, ali visokog obrazovanja. Zato mirno spavamo.

Naš narod kaže da su uopštavanja opasna stvar. Ima i onih drugih slučajeva, ali daleko manje. Antifašistička borba našeg naroda bila je plemenita i časna borba za slobodu i bolji život u svojoj zemlji. Poštujmo te velike žrtve, barem im toliko dugujemo. Zar nismo svedoci da fašizam opet diže glavu u svetu? I pre svega, ne bežimo od istine bez prekrajanja istorije. Jer ona kad-tad izbija na videlo.

Marija Tišma,
magistar elektrotehničkih nauka, Beograd