Veštačka inteligencija će biti neizostavni deo prava

Veštačka inteligencija „uplivala” je i u pravo. Ukoliko je budu koristili odgovorno i na dobro osmišljen način, ona bi advokatima mogla da pomogne da znatno smanje administrativni deo posla i da umesto njih „prođe” kroz hiljade dokumenata. Ipak, ona otvara prostor i za različite zloupotrebe i komplikuje zaštitu ličnih podataka, kaže u razgovoru za „Politiku” Tijana Žunić Marić, advokat za korporativno pravo i pravo zaštite podataka o ličnosti.

Koliko se često i u koje svrhe veštačka inteligencija koristi u pravnom sistemu?

Kada posmatramo pravni sistem Srbije, verujem da će najbrži upliv veštačke inteligencije biti u advokaturi. Moja procena je da će veštačka inteligencija dramatično promeniti način na koji pružamo usluge klijentima i učiniti nas mnogo efikasnijim. Sve je više specijalizovanih softvera napravljenih za advokatske kancelarije koje, prvenstveno, pomažu da brže i lakše istražujemo pravnu dokumentaciju, propise i sudsku praksu.

Kako VI utiče na pravo kod nas i uopšte u svetu?

Na nedavno održanoj svetskoj konferenciji „Legal gik”, koja spaja pravo i tehnologiju, imala sam priliku da vidim koliko se brzo razvija tehnologija zasnovana na VI. Oduševljena sam ovim promenama i nisam zabrinuta za to da će VI zameniti advokate. Ako ovu tehnologiju budu koristili na dobro osmišljen i odgovoran način, advokati će od nje imati velike koristi. VI će omogućiti da se rešimo administrativnog dela posla i da se usredsredimo na ono što ona ne može: iskustveno, analitičko i strateško rešavanje pravnih problema. Recimo, VI može da pomogne u pregledanju hiljada stranica dokumentacije kada radimo pravnu podršku pre akvizicije neke kompanije. To je do sada rađeno „peške” i za to su bili potrebni dani. Sad postoje alati koji, prema zadatim uputstvima, prolaze kroz hiljade dokumenata i izbacuju rezultate u sekundama.

Internet je preplavljen lažnim informacijama. Da li i za koje krivično delo mogu da budu procesuirani oni koji iz neznanja (pa i namerno) koriste ovakve informacije?

Od velikog broja načina za širenje lažnih informacija najopasniji se zasniva na jednom obliku veštačke inteligencije – „dipfejk”. Primenom ove tehnologije mogu da se naprave fotografije, video i audio snimci koji deluju autentično, a da su zapravo potpuno neistiniti. Sa pravnog stanovišta, plasiranje „dipfejk” sadržaja još nije potpuno rešeno, ni u svetu, a ni kod nas. To otvara prostor za zloupotrebu ove tehnologije radi širenja lažnih informacija na razne načine – od ugrožavanja reputacije, preko nanošenja finansijske štete do uticaja na oblikovanje javnog mnjenja. Regulacija je „u delovima” i kreće se između pravne zaštite vezane za klevetu, prava na privatnost i zaštitu podataka, intelektualnu svojinu, krivično pravo i zaštitu potrošača. Sve je teže utvrditi istinu na internetu i zloupotreba „dipfejka” samo povećava taj problem. Za početak, treba nam tehnologija za automatsku detekciju takvog sadržaja kao i strogo regulisana obaveza da svaki ovakav sadržaj bude vidno i jasno obeležen kao neautentičan. Potrebna su nam i jasnija i stroža pravila u vezi sa odgovornošću digitalnih platformi za objavljivanje i distribuiranje takvog sadržaja. Srbija nema dovoljno dobro razvijeno zakonodavstvo koje se odnosi na digitalno poslovanje.

Može li veštačka inteligencija da predvidi ishod sudskog postupka?

Već sada VI sistemi mogu da analiziraju veliki broj sudskih presuda, pravnih dokumenata i načine ponašanja sudija i advokata i da na osnovu tih podataka identifikuju obrasce koji vode do određenih ishoda. Na primer, VI može da identifikuje koje vrste argumenata ili dokaza češće dovode do pobede u određenim tipovima slučajeva. U Americi postoje platforme koje koriste VI za predviđanje sudskih ishoda, dok u Evropi postoje alati za analizu presuda Evropskog suda za ljudska prava. Ipak, treba biti oprezan jer VI ne razume kompleksnost i specifičnost svakog slučaja ponaosob.

Da li se slažete sa tvrdnjom da upotreba VI u pravu uključuje rad sa velikim količinama osetljivih podataka, zbog čega je pitanje zaštite privatnosti i bezbednosti ključno?

Apsolutno se slažem da VI dodatno komplikuje zaštitu privatnih podataka. Platforma „Meta”, koja je vlasnik „Fejsbuka” i „Instagrama”, najavila je letos da je dozvolila korišćenje podataka građana iz ovog dela Evrope za treniranje svog alata za veštačku inteligenciju i to je već veliki znak za uzbunu. Potrebna je stroža kontrola rada kompanija poput „Mete”, ali i pooštravanje kaznene politike Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Prvi srpski čet GPT za pravo

Advokatska kancelarija Žunić, u kojoj je Tijana Marić Žunić partner i koju je „Leksolodži indeks”, globalna pravna platforma koja rangira rad advokata na osnovu ocena klijenata i nezavisnih pravnih stručnjaka, proglasila za kancelariju godine, lansirala je i prvi srpski čet bot za brže pretraživanje pravnih propisa „Lekspert”. Ovaj alat se može opisati kao „Čet GPT za pravo”, besplatan je i mogu da ga koriste svi građani. Sadrži više od 1.500 zakonskih i podzakonskih propisa i može vam dati odgovor na jednostavna pitanja, citirajući odgovarajući član propisa ili pretražujući dostupne izvore na internetu.