Rusi na Karibima

Dolazak ruskih krstarica u tirkizne vode Kariba, crveni tepih i počasne salve za Dmitrija Medvedeva, prvog predsednika Rusije u zvaničnoj poseti Karakasu, novi poslovi sa Kubom, niz prethodnih ugovora o tenkovima, stotinama hiljada „kalašnjikova“, raketnoj opremi, vojnim podmornicama i helikopterima… sve je to osvežilo uspomene na „raketnu krizu“ iz vremena hladnog rata, kada je svet bio na ivici nuklearne katastrofe (1962). Medvedev je u Venecuelu došao posle sastanka APEK-a u Peruu, i posle posete Brazilu, gde je sa tamošnjim predsednikom Lulom takođe ugovorio niz poslova. Ali Vašington je u ovom trenutku ipak najviše zabrinut što Rusija učvršćuje „strateške veze“ sa najnesnosnijim predsednikom iz latinoameričkog zadnjeg dvorišta – Ugom Čavesom.

U predsedničkoj palati Miraflores u Karakasu ruski i venecuelanski predsednik potpisali su novi paket ugovora o „nuklearnoj saradnji u mirnodopske svrhe“. Dogovor predviđa „bilateralne projekte“, naročito one koji doprinose razuđenijoj upotrebi energetskih izvora. Već sledećeg meseca osniva se posebna rusko-venecuelanska banka sa zajedničkim kapitalom Moskve i Karakasa.

Ruski predsednik je u Karakas stigao baš kada se u venecuelanskoj prestonici završio samit Albe (Bolivarska alternativa za Ameriku) gde su se lideri latinoameričkih zemalja, okupljenih oko Venecuele, dogovorili da stvore „nezavisnu monetarnu zonu“ koja će ih osloboditi dolarske zavisnosti.

Prodor Rusa u američki komšiluk menja geopolitičku kartu ovog regiona mada obe strane ističu da je utvrđivanje nove strateške alijanse zasnovano pre svega na zdravim ekonomskim interesima.

„Ovo nije nikakva provokacija“, tvrdi čak i Čaves, već je to „akt prijateljske saradnje između dve zemlje, akt kojem Venecuela pridaje strateški značaj“. I Moskva poručuje da su vojni manevri dogovoreni mnogo pre zbivanja u Gruziji, i da nisu upereni protiv Amerike.

No, dok dva vrhovna vojna komandanta ovo govore, slika u luci La Gvaira sama po sebi dovoljno je rečita. Grdosija ruskog ratnog razarača na atomski pogon „Petar Veliki“ potpuno dominira zalivom karipske luke, sa čije se rive više ne vidi ni more, ni nebo. U pratnji „Petra Velikog“ je fregata od još tri ratna broda. Zajednički manevri počinju 1. decembra, a za to vreme američka šefica diplomatije Kondoliza Rajs izjavila je da „nekoliko ruskih brodova ne može da poremeti ravnotežu snaga u regionu“.

Pojedini analitičari primećuju da su ruski manevri takođe deo kamuflaže, jer Rusija tone u tešku ekonomsku krizu, pa će mnogi ugovori morati da sačekaju bolje dane. Što se manevara tiče, oni, prema njihovoj oceni, nisu „ozbiljna vojna pretnja“ ali ukazuju na prekrajanje geopolitike i imaju jake političke implikacije.

Više oružja u Venecueli znači više oružja u Peruu, Brazilu, na Kubi, a to nikad nije dobro za Ameriku, pogotovo što to oružje dolazi iz rivalske zemlje, kaže jedan od američkih analitičara. Iz Latinske Amerike mu, međutim, kolege odgovaraju da dolazak ruske vojske na Karibe označava planetarno koristan početak – ukidanje unipolarnog sveta. Medvedev će posle Venecuele skoknuti i na Kubu gde ga čekaju nekadašnji najbliži saveznici iz vremena Sovjetskog Saveza. Fidel Kastro, iako u postelji, aktivno analizira i daje smernice nove geopolitike, dok je njegov mlađi brat Raul, kao zvanični šef države, upravo u intervjuu za američki nedeljnik „Nejšen“ predložio novom predsedniku SAD Baraku Obami da se, čim ovaj stupi na dužnost, sretnu na „neutralnom terenu“ u američkoj vojnoj bazi i ozloglašenom zatvoru Gvantanamo. Sa Medvedevom će se sastati na kubanskoj teritoriji, u Havani.

Z. Šuvaković