Руси на Карибима

Долазак руских крстарица у тиркизне воде Кариба, црвени тепих и почасне салве за Дмитрија Медведева, првог председника Русије у званичној посети Каракасу, нови послови са Кубом, низ претходних уговора о тенковима, стотинама хиљада „калашњикова“, ракетној опреми, војним подморницама и хеликоптерима… све је то освежило успомене на „ракетну кризу“ из времена хладног рата, када је свет био на ивици нуклеарне катастрофе (1962). Медведев је у Венецуелу дошао после састанка АПЕК-а у Перуу, и после посете Бразилу, где је са тамошњим председником Лулом такође уговорио низ послова. Али Вашингтон је у овом тренутку ипак највише забринут што Русија учвршћује „стратешке везе“ са најнесноснијим председником из латиноамеричког задњег дворишта – Угом Чавесом.

У председничкој палати Мирафлорес у Каракасу руски и венецуелански председник потписали су нови пакет уговора о „нуклеарној сарадњи у мирнодопске сврхе“. Договор предвиђа „билатералне пројекте“, нарочито оне који доприносе разуђенијој употреби енергетских извора. Већ следећег месеца оснива се посебна руско-венецуеланска банка са заједничким капиталом Москве и Каракаса.

Руски председник је у Каракас стигао баш када се у венецуеланској престоници завршио самит Албе (Боливарска алтернатива за Америку) где су се лидери латиноамеричких земаља, окупљених око Венецуеле, договорили да створе „независну монетарну зону“ која ће их ослободити доларске зависности.

Продор Руса у амерички комшилук мења геополитичку карту овог региона мада обе стране истичу да је утврђивање нове стратешке алијансе засновано пре свега на здравим економским интересима.

„Ово није никаква провокација“, тврди чак и Чавес, већ је то „акт пријатељске сарадње између две земље, акт којем Венецуела придаје стратешки значај“. И Москва поручује да су војни маневри договорени много пре збивања у Грузији, и да нису уперени против Америке.

Но, док два врховна војна команданта ово говоре, слика у луци Ла Гваира сама по себи довољно је речита. Грдосија руског ратног разарача на атомски погон „Петар Велики“ потпуно доминира заливом карипске луке, са чије се риве више не види ни море, ни небо. У пратњи „Петра Великог“ је фрегата од још три ратна брода. Заједнички маневри почињу 1. децембра, а за то време америчка шефица дипломатије Кондолиза Рајс изјавила је да „неколико руских бродова не може да поремети равнотежу снага у региону“.

Поједини аналитичари примећују да су руски маневри такође део камуфлаже, јер Русија тоне у тешку економску кризу, па ће многи уговори морати да сачекају боље дане. Што се маневара тиче, они, према њиховој оцени, нису „озбиљна војна претња“ али указују на прекрајање геополитике и имају јаке политичке импликације.

Више оружја у Венецуели значи више оружја у Перуу, Бразилу, на Куби, а то никад није добро за Америку, поготово што то оружје долази из ривалске земље, каже један од америчких аналитичара. Из Латинске Америке му, међутим, колеге одговарају да долазак руске војске на Карибе означава планетарно користан почетак – укидање униполарног света. Медведев ће после Венецуеле скокнути и на Кубу где га чекају некадашњи најближи савезници из времена Совјетског Савеза. Фидел Кастро, иако у постељи, активно анализира и даје смернице нове геополитике, док је његов млађи брат Раул, као званични шеф државе, управо у интервјуу за амерички недељник „Нејшен“ предложио новом председнику САД Бараку Обами да се, чим овај ступи на дужност, сретну на „неутралном терену“ у америчкој војној бази и озлоглашеном затвору Гвантанамо. Са Медведевом ће се састати на кубанској територији, у Хавани.

З. Шуваковић