Nemačka pomoć za razvoj punog lanca vrednosti

Zahvalan sam Nemačkoj na podršci Srbiji na evropskom putu, Nemačka je partner broj jedan, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u zajedničkom obraćanju s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom tokom posete gradu Frajbergu u pokrajini Saksoniji. Predsednik Srbije je na početku obraćanja zahvalio Šolcu na srdačnoj dobrodošlici i podsetio da je „Srbija još u srednjem veku sarađivala sa Saksonijom kad je reč o rudarenju”. Olaf Šolc preneo je da su se informisali u saksonskoj pokrajinskoj Direkciji za rudarstvo o održivoj ekstrakciji litijuma uz očuvanje prirode i životne sredine. „Ta ideja održivosti živa je ne samo u Nemačkoj, u Srbiji je to takođe važno, tamo se planira sličan projekat i EU želi da učestvuje u eksploataciji tog nalazišta litijuma u dolini Jadra”, rekao je nemački kancelar.

Vučić je izjavio da su razgovarali o tome kako i na koji način nemački stručnjaci mogu da pomognu u Srbiji, „pre svega kako bismo mogli da razumemo da možemo da zaštitimo životnu sredinu, da možemo da obezbedimo normalan život ljudima u čijoj se okolini rudnik otvara”. Naglasio je da je za nas važna razmena iskustava, nemačka ekspertiza, njihovo znanje, kao i saradnja našeg Rudarskog geološkog fakulteta s Akademijom u Frajbergu, ali i dalje školovanje naših studenata i obuka da bi mogli da upravljaju projektima, ne samo kad je reč o litijumu već i različitim rudnicima.

„Srbija je izuzetno bogata rudama, mineralima i retkim metalima. I naravno, ono što je na nas ostavilo poseban utisak, jeste organizovanje javnih rasprava i diskusija s ljudima iz lokalne zajednice, jer baš ovde je i poljoprivredno zemljište, gde se najveći deo ljudi bavi poljoprivredom, da vidimo kako oni rešavaju te probleme, kako razgovaraju s ljudima, kako organizuju informacione centre, kako ih primaju, kako imaju obavezu da odgovore na svako pitanje i mi ćemo, uz podršku nemačkih stručnjaka, biti spremni da odgovorimo na svako pitanje”, rekao je Vučić. Istakao je da nema nikakve sumnje da bi u ekonomskom smislu to Srbiji donelo mnogo dobrog i ocenio da bi Srbija mogla da obezbedi kompletan lanac vrednosti.

Kazao je i da mu je drago „što su naši nemački partneri pozvali i predstavnike nevladinog sektora, opozicionih političkih stranaka i antivladinih medija, da oni pre nas dođu u posetu”. „Žao mi je što nisu o svojim iskustvima govorili u našoj javnosti”, rekao je Vučić i dodao da je na njega poseban utisak ostavilo organizovanje javnih rasprava i diskusija s ljudima iz lokalne zajednice. „Baš ovde je poljoprivredno zemljište, gde se najveći deo ljudi bavi poljoprivredom, da vidimo kako oni rešavaju te probleme”, kazao je predsednik.

Istakao je da će trgovinska razmena s Nemačkom ove godine preći 10,5 milijardi evra i ukazao da je ta zemlja prvi trgovinski partner Srbije. „Za jednu malu zemlju to nije mala, naprotiv, to je velika trgovinska razmena. Ono što je još važnije, više od 80.000 ljudi u Srbiji radi u nemačkim kompanijama. I Nemačka je jedna od najzaslužnijih za visok ekonomski rast i stopu rasta u Srbiji. A mi verujemo da, uz tu vrstu podrške i snage, sledeće godine možemo da budemo i najbrže rastuća ekonomija u celoj Evropi”, naveo je Vučić i zahvalio Nemačkoj za podršku za otvaranje Klastera 3 u pregovorima s EU, kao i za podršku Srbiji na evropskom putu. Predsednik je rekao da Srbija zna svoje obaveze, za koje je kazao da nisu uvek lake i dodao da će naša zemlja posvećeno raditi na pitanjima koja se tiču i vladavine prava, slobode izražavanja, medija… „Mi smo razgovarali i o situaciji i odnosima u dijalogu između Beograda i Prištine. Nadam se da ćemo u budućnosti kroz dijalog moći da rešavamo probleme i verujem da ćemo u potpunosti uspeti da sačuvamo stabilnost i mir u celom regionu”, zaključio je Vučić.

Nemački kancelar izjavio je da nemačka vlada pozitivno ocenjuje projekat „Jadar”, kao i kopanje litijuma u Nemačkoj i dodao da je najbitnije da se poštuju visoki standardi za životnu sredinu. Šolc je podsetio da je u EU usvojen Zakon o kritičnim sirovinama kako bi se obezbedilo snabdevanje. Dodao je da će potražnja za litijumom biti ogromna, zbog čega je važno da se realizuje što više takvih projekata u Evropi. „Nije reč ni o kakvom takmičenju, nego da pružimo jedni drugima podršku i naravno da je pri tome važno da se poštuju visoki standardi zaštite životne sredine. Potreban je i veliki stepen prihvaćenosti na lokalu jer meštani često s izvesnom zabrinutošću gledaju na takve projekte i pribojavaju da li će to negativno uticati na životnu sredinu. Zato su važni visoki standardi za zaštitu i zato smo o tome detaljno razgovarali”, kazao je nemački kancelar.

Preneo je da su vrlo konkretno razgovarali o tome kako mogu da prošire saradnju. „Lično bih voleo da kažem da su me zaista impresionirali ovi ljudi iz Rudarske uprave”, rekao je Šolc i ukazao da postoji saradnja između Srbije i Nemačke i kad je reč o drugim temama, kao što je proces pristupanja država zapadnog Balkana Evropskoj uniji. „Tu treba voditi računa o mnogim stvarima. Predsednik (Vučić) aktivno radi na tom procesu i mi ćemo svakako pružati podršku koliko možemo, jer je pre svega reč o reformama za poboljšanje vladavine prava, slobode medija i tako dalje. Naravno da je važno da ljudi u regionu održavaju dobrosusedske odnose, to se pre svega odnosi i na odnose između Srbije i Kosova. Mi radimo na tome da pružamo podršku i jednoj i drugoj strani. Postoji sporazum koji je usaglašen, koji treba da se primeni”, naglasio je kancelar.

Vučić i Šolc su u Frajbergu razgovarali s načelnikom Saksonske rudarske uprave Bernardom Kramerom i prisustvovali prezentaciji plana iskopavanja litijuma u okviru projekta „Zinvald litijum GMBH”. Vučić je u društvu kancelara Savezne Republike Nemačke obišao Muzej grada i rudarstva Frajberga. Takođe, Vučić i Šolc su imali i odvojen sastanak, a održan je i sastanak dve delegacije. U poseti su bili i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Nakon konferencije s nemačkim kancelarom Vučić je odgovarao na pitanja novinara. Rekao je da su „videli koje su tačke” i s kojim ljudima mogu da razgovaraju. „Imali smo šta da naučimo. Žao mi je što neki drugi koji su bili pre nas, poput onih iz Junajted grupe, kao i oni opozicioni poslanici nisu želeli da govore o onome što su videli, da Nemci idu u otvaranje još jednog rudnika litijuma, ali dobro”, kazao je predsednik.

Poručio je da se prelazna vlada koju spominje opozicija neće dogoditi. „Neće nikada biti dok sam živ prelazna vlada. A ko će biti mandatar za vladu, o tome odlučujem samo ja kao inokosni organ, dakle imamo ’bicefalnu’ izvršnu vlast”, rekao je predsednik. Na pitanje novinara da prokomentariše to što je direktor Spoljnoobaveštajne službe Ruske Federacije Sergej Nariškin optužio Zapad, posebno Vašington i London, za prelazak na otvoreni teror i pokušaje fizičke eliminacije političkih protivnika i izneo tvrdnje o pokušaju atentata na slovačkog premijera Roberta Fica, kao i o pretnjama nasiljem predsedniku Vučiću i premijeru Mađarske Viktoru Orbanu, Vučić je rekao da on nije kazao da neko hoće da ga ubije, nego da „kada to hoće da sprovode”, moraju sa njim „da završe”. „Džabe im je sve drugo. Može da im podnese cela vlada ostavku. Ne verujem da će to da se desi, a može da se desi. Ne dam im mandat opet. Dok sam živ, neću im dati mandat. Ali im nudim dve opcije. Jedna je demokratska, jedna je nedemokratska. Nedemokratska je da nekog ubijete”, rekao je Vučić i dodao da mogu da ga ubiju, „što nije demokratski, iako će neko da kaže da je i to demokratija”.

„Znam ja ljude koji su pravdali Apisa i junačko delo – koliko su puta isekli dojke kraljici Dragi i ne znam koliko su puta uboli kralja Aleksandra. Znate, ima raznih ludaka u našoj zemlji koji sve to pravdaju. Dakle, nikakav problem, to možete. A druga stvar koju vam nudim sve vreme je demokratska. Hajde ljudi, samo tražite savetodavni referendum. Pošto kažete mladi su uz vas, stari su uz vas, narod je uz vas. Pa ako je narod uz vas, samo savetodavni referendum”, rekao je Vučić. Poručio je da, ako narod kaže da jeste za to, da će podneti ostavku istog dana. „Potpisaću vam i pre i posle toga. A nećete to zato što znate da je narod uz mene. A ne uz vas. E onda morate da me ubijete. I nema tu velike filozofije. Tako da, pažljivo ću da pročitam šta je Nariškin rekao. Reč je o jednom veoma stručnom čoveku, ozbiljnom i odgovornom čoveku kojeg poznajem mnogo godina. I reč je o jednoj od najjačih i najsnažnijih spoljnih službi u svetu. tako da sagledaćemo sve to”, naveo je Vučić.

Na pitanje novinara da prokomentariše to što je Odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda potvrdio u ponedeljak u Vašingtonu novi nefinansijski aranžman za naredne tri godine za Srbiju, u vidu Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) i šta to znači, Vučić je rekao da para imamo, ali da je za nas važna kontrola. „Zato što kako dođe decembar, tako dođe pet milijardi različitih zahteva svih mogućih da se dočepaju para. I samo ako mogu da dobiju nešto na poklon, raznih budžetskih korisnika svih mogućih. Da ne bismo bacali novac, da ne bismo morali da povećavamo stopu javnog duga, već da držimo deficit pod kontrolom. Da nam javni dug ne pređe ni 50 odsto, a kamoli 60 ili 75 odsto, kao što je prelazio kada sam ja postao predsednik vlade. Zato je potreban MMF”, istakao je Vučić