Marković: Primam platu i radim „kao konj”

Nasuprot uvreženom mišljenju u javnosti da savetnici političara uglavnom „prodaju maglu”, trojica savetnika predstavila su se „Politici” u posve drugačijem svetlu.

Advokat Toma Fila, koji je savetnik za pravna pitanja zamenika premijera, kaže da je već bio angažovan „na nekim zadacima” i moli da napišemo da radi bez nadoknade, „jer sramota bi bilo da to naplaćujem”.

Nakon što je obelodanjeno da će savetovati Dačića, prebačeno mu je to što je bio u pravnom timu za odbranu Miloševića u Hagu. On navodi da nikome ne smeta to što je u Skupštini gomila advokata, „ali kad je rečeno da će Dačića konsultovati Divac i Fila, jedini koji državu neće koštati ništa – svi skoče”.

– Moja je odluka da pomognem na kraju karijere, jer to je način da prenesem svoja iskustva – kaže i priča da u vladu odlazi, uglavnom, „jedanput-dvaput nedeljno”.

U vladi smo zatekli profesora Jurija Bajeca, savetnika premijera za makroekonomiju. Kaže da prima nadoknadu po ugovoru, ali da novac nije bio presudan da se odluči za ovaj rad, već želja da pomogne premijeru s kojim se poznaje više godina.

Posla se prihvatio najpre spontano, ali sad, kad su problemi u vezi sa MMF-om, budžetom i fiskalnom politikom, pokušajem formiranja socioekonomskog saveta, bio je konkretno angažovan „u smislu izrade nekih računica”. Iako nema obavezu da dolazi na posao, ispostavilo se da nema dana kada nije došao u vladu, u kojoj ima i kancelariju.

– Treba videti kako će se taj čuveni kaiš stezati, s jedne strane, u samoj državi, a, s druge strane, kojim merama država treba da podstiče stvari u privredi, ne parama, već svojim merama i ambijentom, koji očigledno još nije dovoljno dobar – kaže Bajec i dodaje: – Treba napraviti sistem u kojem neće neko reći zar ja opet treba sve da platim, a drugi ništa.

Upravo zahvaljujući tome što formalno nije u radnom odnosu i što nije član neke stranke, smatra da je u povoljnijem položaju, jer ima veću fleksibilnost u davanju komentara i ne mora, kaže, da koristi baš svaku priliku da hvali vladu.

Slično na ovu temu govori i reditelj Goran Marković, savetnik ministra kulture, koji, takođe, nije došao na ovo mesto na osnovu partijske pripadnosti.

– Ja sam nezavisni intelektualac i umetnik i pripadništvo partiji se potpuno kosi sa onim što ja radim.

Prenosi nam da blisko sarađuje sa ministrom, da svaki dan ide u Ministarstvo, prima naknadu i radi „kao konj”. Navodeći da se savetnici obično bave strateškim pitanjima, Marković kaže da je hteo-ne hteo ušao u konkretne probleme.

Pored toga što svaki čovek koji uživa dugogodišnje plodove svoga rada „treba, u izvesnom smislu, da počne to i da vraća”. Kaže i da je savetnički posao prihvatio sa određenim ciljevima.

– Prvi put mislim da imam razloga da prihvatim neki angažman, pre svega zbog toga što neke stvari mora neko da pokuša da reši – kaže naš sagovornik i dodaje da tu, pre svega, misli na bazu filmske industrije – Filmski grad i Košutnjak, koji su u stanju raspada. – Pretrpeli su užasnu destrukciju za vreme Miloševićeve vladavine, pre svega zato što je, po privatnoj liniji, direktor „Jugoeksporta” 51 odsto toga pripojio „Jugoeksportu” (koji je trenutno „u bubnju”) i raznorazni poverioci hoće da rasparčaju Filmski grad i da namire dugove pomenute firme, sa čim filmska umetnost i filmska industrija nemaju ništa.

– Moja je ideja bila da tome nekako stanem na put – kaže on, uveren da su već napravljeni prvi koraci u toj akciji spasavanja filmskog dobra.