Марковић: Примам плату и радим „као коњ”

Насупрот увреженом мишљењу у јавности да саветници политичара углавном „продају маглу”, тројица саветника представила су се „Политици” у посве другачијем светлу.

Адвокат Тома Фила, који је саветник за правна питања заменика премијера, каже да је већ био ангажован „на неким задацима” и моли да напишемо да ради без надокнаде, „јер срамота би било да то наплаћујем”.

Након што је обелодањено да ће саветовати Дачића, пребачено му је то што је био у правном тиму за одбрану Милошевића у Хагу. Он наводи да никоме не смета то што је у Скупштини гомила адвоката, „али кад је речено да ће Дачића консултовати Дивац и Фила, једини који државу неће коштати ништа – сви скоче”.

– Моја је одлука да помогнем на крају каријере, јер то је начин да пренесем своја искуства – каже и прича да у владу одлази, углавном, „једанпут-двапут недељно”.

У влади смо затекли професора Јурија Бајеца, саветника премијера за макроекономију. Каже да прима надокнаду по уговору, али да новац није био пресудан да се одлучи за овај рад, већ жеља да помогне премијеру с којим се познаје више година.

Посла се прихватио најпре спонтано, али сад, кад су проблеми у вези са ММФ-ом, буџетом и фискалном политиком, покушајем формирања социоекономског савета, био је конкретно ангажован „у смислу израде неких рачуница”. Иако нема обавезу да долази на посао, испоставило се да нема дана када није дошао у владу, у којој има и канцеларију.

– Треба видети како ће се тај чувени каиш стезати, с једне стране, у самој држави, а, с друге стране, којим мерама држава треба да подстиче ствари у привреди, не парама, већ својим мерама и амбијентом, који очигледно још није довољно добар – каже Бајец и додаје: – Треба направити систем у којем неће неко рећи зар ја опет треба све да платим, а други ништа.

Управо захваљујући томе што формално није у радном односу и што није члан неке странке, сматра да је у повољнијем положају, јер има већу флексибилност у давању коментара и не мора, каже, да користи баш сваку прилику да хвали владу.

Слично на ову тему говори и редитељ Горан Марковић, саветник министра културе, који, такође, није дошао на ово место на основу партијске припадности.

– Ја сам независни интелектуалац и уметник и припадништво партији се потпуно коси са оним што ја радим.

Преноси нам да блиско сарађује са министром, да сваки дан иде у Министарство, прима накнаду и ради „као коњ”. Наводећи да се саветници обично баве стратешким питањима, Марковић каже да је хтео-не хтео ушао у конкретне проблеме.

Поред тога што сваки човек који ужива дугогодишње плодове свога рада „треба, у извесном смислу, да почне то и да враћа”. Каже и да је саветнички посао прихватио са одређеним циљевима.

– Први пут мислим да имам разлога да прихватим неки ангажман, пре свега због тога што неке ствари мора неко да покуша да реши – каже наш саговорник и додаје да ту, пре свега, мисли на базу филмске индустрије – Филмски град и Кошутњак, који су у стању распада. – Претрпели су ужасну деструкцију за време Милошевићеве владавине, пре свега зато што је, по приватној линији, директор „Југоекспорта” 51 одсто тога припојио „Југоекспорту” (који је тренутно „у бубњу”) и разноразни повериоци хоће да распарчају Филмски град и да намире дугове поменуте фирме, са чим филмска уметност и филмска индустрија немају ништа.

– Моја је идеја била да томе некако станем на пут – каже он, уверен да су већ направљени први кораци у тој акцији спасавања филмског добра.