„Grad budućnosti” bez novih fabrika

Kragujevac – Hvatajući se u koštac sa najvećim problemima grada, a to su ruinirana privreda i nezaposlenost, lokalna uprava je svim investitorima ponudila olakšice prilikom zakupa zemljišta, po principu „što više radnih mesta, to niža cena ara“. Ova akcija, međutim, nije dala bogzna kakav rezultat, izuzimajući dolazak velikih trgovačko-zabavnih centara, koji niču „na svakom ćošku“.

Naime, za poslednjih nekoliko godina, Kragujevac je dobio svega jednu grinfild investiciju iz inostranstva. Uslovno rečeno stranu, s obzirom na to da je reč o mešovitom kapitalu domaćeg i slovenačkog preduzeća, koje je u industrijskoj zoni „Servis 2” izgradilo pogon TPV „Šumadija“, u kome je, bar za sada, otvoreno svega stotinak novih radnih mesta. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i danas, kao i pre četiri godine, gotovo je 24.000 osoba. A, to je, otprilike, trećina radno sposobnog stanovništva. Ipak, Kragujevac nije isti onaj grad od pre tri-četiri godine, što često voli da istakne i gradonačelnik Veroljub Stevanović.

Ranije pristiglom „Metrou“ ovih dana se pridružio i „Merkator“, odnosno „Roda centar“, izraelska „Plaza“ u Staroj radničkoj koloniji uveliko gradi prvi veliki trgovačko-zabavni kompleks u Srbiji, a uskoro će, kako se najavljuje, i „Super nova“ početi izgradnju svog centra. To, kao i najavljene investicije porodice tenisera Novaka Đokovića i reditelja Emira Kusturice, koji u napuštenim „Zastavinim“ halama namerava da gradi bioskope, ubrizgalo je „adrenalinsku injekciju“ tržištu nekretnina.

Ar gradskog građevinskog zemljišta, danas, zavisno od lokacije, košta između 40.000 i 80.000 evra, što je nekoliko puta više nego pre par godina. Porasle su i cene stanova u novogradnji, gde nema kvadrata jevtinijeg od 1.250 evra.

Zahvaljujući naplati taksa za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, u gradskoj kasi je, posle najnovijeg rebalansa, rekordnih 6,8 milijardi dinara.

Međutim, ni ovako visok budžet, najviši u istoriji grada, izgleda, nije dovoljan da lokalna uprava sama realizuje izgradnju puta ka Batočini, koji Kragujevac treba da poveže sa Koridorom 10. Sredstva iz NIP-a sporo pristižu, pa se „kaska“ i sa izgradnjom obilaznica, ali i sa rekonstrukcijom pruge do čvorne stanice u Lapovu. A, sve su to preduslovi za dolazak Fijata.

Nedostatak bazične infrastrukture, u koju se decenijama nije ulagalo, jedan je od osnovnih razloga što su mnoge investicije ostale samo „u najavi“.

Očigledan primer je industrijska zona „Servis 2”. Ta ledina na ulazu u Kragujevac iz pravca Batočine, izuzimajući pomenuti TPV „Šumadija“, depresivno je prazna, iako su mnogi investitori još pre neku godinu zakupili parcele. Otežavajuća okolnost po razvoj grada je i činjenica da među investitorima nema firmi iz proizvodnog, industrijskog sektora. „Total auto“, „Tuš“ i „Validus“ su preduzeća iz sfere trgovine i uslužnih delatnosti. Jedino je „Forma ideale“ planirala izgradnju jednog mešovitog objekta, proizvodno-salonskog tipa.

Istovetna situacija je i u stanogradnji. U Kragujevcu se mnogo zida, ali reč je o malim investitorima čiji objekti više liče na velike kuće, nego na prave stambene zgrade. Veliki „igrači“, poput „Nelta“, AIK banke i „Forma ideale“, koji su zakupili nekoliko atraktivnih lokacija za gradnju objekata od više desetina hiljada kvadratnih metara, još uvek nisu ni ogradili svoje parcele.

U nedostatku novih fabrika, od kojih zavisi ekonomski razvoj grada i rešavanje problema nezaposlenosti, lokalnoj administraciji nije ostalo ništa drugo do da svoje uspehe, bar za sada, meri kilometrima asfaltiranih saobraćajnica i kvadratima behatona kojima popločava trotoare. U te i druge poslove iz domena tekućeg održavanja ove godine je iz „gradske kase“ uloženo 2,7 milijardi dinara.

No, i ovo je bilo sasvim dovoljno da Kragujevac bude proglašen za „grad budućnosti“ (nagrada Agrobanke, Centra za mala i srednja preduzeća i Kluba privrednih novinara Srbije), kao i da od ministra Dinkića i ambasadora SAD Kamerona Mantera dobije sertifikat za „status opštine u koju je najpovoljnije ulagati”.

Brane Kartalović