„Град будућности” без нових фабрика

Крагујевац – Хватајући се у коштац са највећим проблемима града, а то су руинирана привреда и незапосленост, локална управа је свим инвеститорима понудила олакшице приликом закупа земљишта, по принципу „што више радних места, то нижа цена ара“. Ова акција, међутим, није дала богзна какав резултат, изузимајући долазак великих трговачко-забавних центара, који ничу „на сваком ћошку“.

Наиме, за последњих неколико година, Крагујевац је добио свега једну гринфилд инвестицију из иностранства. Условно речено страну, с обзиром на то да је реч о мешовитом капиталу домаћег и словеначког предузећа, које је у индустријској зони „Сервис 2” изградило погон ТПВ „Шумадија“, у коме је, бар за сада, отворено свега стотинак нових радних места. На евиденцији Националне службе за запошљавање и данас, као и пре четири године, готово је 24.000 особа. А, то је, отприлике, трећина радно способног становништва. Ипак, Крагујевац није исти онај град од пре три-четири године, што често воли да истакне и градоначелник Верољуб Стевановић.

Раније пристиглом „Метроу“ ових дана се придружио и „Меркатор“, односно „Рода центар“, израелска „Плаза“ у Старој радничкој колонији увелико гради први велики трговачко-забавни комплекс у Србији, а ускоро ће, како се најављује, и „Супер нова“ почети изградњу свог центра. То, као и најављене инвестиције породице тенисера Новака Ђоковића и редитеља Емира Кустурице, који у напуштеним „Заставиним“ халама намерава да гради биоскопе, убризгало је „адреналинску инјекцију“ тржишту некретнина.

Ар градског грађевинског земљишта, данас, зависно од локације, кошта између 40.000 и 80.000 евра, што је неколико пута више него пре пар година. Порасле су и цене станова у новоградњи, где нема квадрата јевтинијег од 1.250 евра.

Захваљујући наплати такса за уређење градског грађевинског земљишта, у градској каси је, после најновијег ребаланса, рекордних 6,8 милијарди динара.

Међутим, ни овако висок буџет, највиши у историји града, изгледа, није довољан да локална управа сама реализује изградњу пута ка Баточини, који Крагујевац треба да повеже са Коридором 10. Средства из НИП-а споро пристижу, па се „каска“ и са изградњом обилазница, али и са реконструкцијом пруге до чворне станице у Лапову. А, све су то предуслови за долазак Фијата.

Недостатак базичне инфраструктуре, у коју се деценијама није улагало, један је од основних разлога што су многе инвестиције остале само „у најави“.

Очигледан пример је индустријска зона „Сервис 2”. Та ледина на улазу у Крагујевац из правца Баточине, изузимајући поменути ТПВ „Шумадија“, депресивно је празна, иако су многи инвеститори још пре неку годину закупили парцеле. Отежавајућа околност по развој града је и чињеница да међу инвеститорима нема фирми из производног, индустријског сектора. „Тотал ауто“, „Туш“ и „Валидус“ су предузећа из сфере трговине и услужних делатности. Једино је „Форма идеале“ планирала изградњу једног мешовитог објекта, производно-салонског типа.

Истоветна ситуација је и у станоградњи. У Крагујевцу се много зида, али реч је о малим инвеститорима чији објекти више личе на велике куће, него на праве стамбене зграде. Велики „играчи“, попут „Нелта“, АИК банке и „Форма идеале“, који су закупили неколико атрактивних локација за градњу објеката од више десетина хиљада квадратних метара, још увек нису ни оградили своје парцеле.

У недостатку нових фабрика, од којих зависи економски развој града и решавање проблема незапослености, локалној администрацији није остало ништа друго до да своје успехе, бар за сада, мери километрима асфалтираних саобраћајница и квадратима бехатона којима поплочава тротоаре. У те и друге послове из домена текућег одржавања ове године је из „градске касе“ уложено 2,7 милијарди динара.

Но, и ово је било сасвим довољно да Крагујевац буде проглашен за „град будућности“ (награда Агробанке, Центра за мала и средња предузећа и Клуба привредних новинара Србије), као и да од министра Динкића и амбасадора САД Камерона Мантера добије сертификат за „статус општине у коју је најповољније улагати”.

Бране Карталовић