Puca li NATO po šavovima

Predstojeći, februarski izbori u Nemačkoj pokazaće kuda ova posrnula evropska ekonomska i vojna sila stremi. Mora da se ima u vidu da će tada Tramp već mesec dana dirigovati iz Bele kuće pa i od njegovih poteza zavisiće volja glasača i rezultati. Nije nemoguće da će krajnja desnica biti veoma važan faktor u odlučivanju.

To zato jer je lider stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Tino Hrupala doveo u pitanje članstvo Nemačke u NATO, rekavši da Berlin treba da razmotri u kojoj meri je taj savez i dalje koristan za zemlju.

"Do sada je Evropa bila primorana da se povinuje interesima Amerike, a mi to odbacujemo", rekao je on u intervjuu za list "Velt".

Kako je dodao, odbrambena zajednica mora da prihvati i poštuje interese svih evropskih zemalja, uključujući Rusiju.

"Ako NATO ne može to da osigura, Nemačka mora da razmotri u kojoj meri je ova Alijansa još od koristi za nas", rekao je lider AfD-a.

Hrupala je, govoreći o ranijim izjavama da Nemačku mogu da kontrolišu drugi, rekao da kada se uzme u obzir kako je vlada glasnim ćutanjem reagovala na napad na Severni tok, mora da se upita u kojoj meri je Nemačka suverena zemlja.

"Ja vidim vladine odluke, na primer o kupovini gasa i sirovina, koje nisu rezultat suverenosti i nemačkih vlastitih interesa. U ratu u Ukrajini mi zastupamo interese treće strane kao dobrovoljni davalac novca i oružja", zaključio je on.

AfD je ozbiljna politička sila u Nemačkoj. Ankete pokazuju da je popularnost stranke skočila i da su na drugom mestu, posle konzervativne alijanse CDU/CSU.

Nasuprot Hrupali, ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da ta zemlja razmatra mogućnost povećanja broja vojnika u oružanim snagama na 230.000.

Oružane snage Nemačke, Bundesver, trenutno broje oko 180.000 uniformisanih pripadnika, što je oko 20.000 manje od trenutnog cilja od 203.000 vojnika, zbog dugogodišnjih problema s regrutacijom, preneo je Rojters.

Govoreći u parlamentu u Berlinu, Pistorijus je naglasio da NATO planira uvođenje novih, strožih ciljeva za broj trupa i oružja do 2025. godine, u skladu s pogoršanjem bezbednosne situacije zbog rata u Ukrajini.

Prema prethodnim procenama NATO-a, potrebno je dodatnih 35 do 50 brigada za odbranu od potencijalnog ruskog napada, što predstavlja između 105.000 i 350.000 vojnika. To bi značilo formiranje još jedne divizije uz tri koje Berlin već oprema.

Analitičari već ocenjuju da je to previše skupo za posustalu nemačku privredu.

Zato NATO, koji je svojevremeno ujedinio SAD, Kanadu i veći deo Evrope, mogao bi da se raspadne do 2025. godine, sve češće i glasnije se govori.

Kao mogući razlog za to, navode se duboke razlike između stavova Republikanske partije na čelu sa Donaldom Trampom i zabrinutosti za egzistencijalnu bezbednost većeg dela Evrope. Neposredni katalizator kraha Alijanse mogao bi da bude tekući sukob u Ukrajini.

Evropa bi mogla da se suoči sa novom američkom administracijom koja će prekinuti svaku podršku Ukrajini. Ako Amerika nije spremna da pomogne Ukrajini u borbi protiv Rusije, onda to SAD čini manje pouzdanim saveznikom za Evropu.

Same evropske zemlje ne bi mogle da pruže Kijevu pomoć na istom nivou kao Vašington.

Pridavanje previše pažnje Ukrajini i ignorisanje ekonomskih problema u zemlji, iskazali su već i građani Češke. Mađarske, Rumunije, a na primer turski predsednik Erdgoan nije zadovoljan statusom svoje zemlje i akcijama koje preduzima NATO u njenom okruženju.

U aprilu ove godine Francuzi su na ulicama tražili izlazak iz NATO i EU! Haos je bio u Parizu, demonstranti su cepali zastave Alijanse i Unije! Makron koji deklarativno podržava savez i njegove akcije, lako bi promenio stav jer sebe vidi kao vođu vojne sile kojoj ne treba balast drugih manjih zemalja koje se “švercuju” u Alijansi. Sve je to opominjuće i dovoljno da se podstakne fisija saveza.