Politiko: Evropskoj ekonomiji preti apokalipsa

Evropi vreme ističe, Donald Tramp se vraća u Belu kuću, a evropska ekonomija je u sve većem problemu, temelj na kojem počiva prosperitet regije u opasnosti je da se raspadne.

Evropska ekonomija pokazala se neverovatno otpornom poslednjih decenija zahvaljujući širenju prema istoku i snažnoj potražnji evropske robe u Aziji i SAD.

Međutim, dok procvat na kineskom tržištu jenjava, a trgovinske napetosti sa Vašingtonom narušavaju transatlantsku trgovinsku sliku, prosperitetna vremena za Evropo očigledno su prošla.

Jasno je da će se Tramp okomiti na Evropu. Osim uvođenja novih carina na sve, nadolazeći vođa slobodnog svijeta sigurno će zahtevati da zemlje NATO-a izdvoje više novca za vlastitu obranu ili će izgubiti američku zaštitu, piše „Politiko“.

To znači da će se evropske zemlje, koje se već bore sa obuzdavanjem rastućih deficita zbog sve manjih poreznih prihoda, suočiti sa još većim finansijskim pritiscima, što bi moglo izazvati dublje političke i društvene nemire. Recesije i trgovinski ratovi mogu doći i proći, ali problem i opasnost za evropski kontinent je što je EU postala pustinja za inovacije.

Evropa koja ima bogatu istoriju zadivljujućih izuma, od automobila do telefona, radija, televizije ili lekova, danas samo četiri od 50 vodeće svetske tehnološke kompanije dolaze iz Evrope.

Ako Tramp ostvari svoju pretnju nametanja carina do 20 odsto, evropska industrija će pretrpeti težak udarac. Sa više od 500 milijardi evra godišnjeg uvoza Amerika je daleko najvažnije odredište za evropsku robu.

Čini se da je Evropa učinila malo da se pripremi za Trampov povratak.

„Neuspeh evropskih čelnika da izvuku pouke iz poslednjeg Trampavog mandata sada se vraća da bi nas progonio", kaže Klemens Fuest, predsednik Ifo instituta.

On napominje da Tramp možda nije loša vest za EU jer bi mogao biti otvoren za trgovinske pregovore sa Evropom kako bi se potpuno izbegle nove carine.

Tramp je 2018. uveo namete na evropski čelik i aluminijum koji su i dalje ostali na snazi. Bajden je suspendovao te carine do marta 2025. godine. Evropski bankari već upozoravaju da bi nove carine mogle ponovno potaknuti inflaciju i temeljito potkopati globalnu trgovinu.

Nažalost, Tramp je samo simptom mnogo dubljih problema. Pravi problem je evropska ekonomija. Kad bi Evropa imala čvršće ekonomske temelje i bila konkurentnija Americi Tramp ne bi imao puno uticaja.

Naprosto, frapantan je stepen u kojoj meri je Evropa izgubila korak u odnosu na SAD u pogledu ekonomske konkurentnosti od početka ovog veka. Razlika u BDP-u po glavi stanovnika, dostiže čak i 30 odsto, uglavnom zbog nižeg rasta produktivnosti u EU.

Jednostavno rečeno, Evropljani ne rade dovoljno. Prosečni nemački radnik radi 20 odsto manje sati od američkog kolege.

Uzrok pada produktivnosti u Evropi je neuspeh korporativnog sektora u uvođenju inovacija. Američke tehnološke kompanije troše dvostruko više nego evropske na istraživanje i razvoj. Dok su američke firme zabeležile skok produktivnosti od 40 odsto od 2005. godine, dok je produktivnost u evropskoj tehnologiji stagnirala.