Moramo u miru da dočekamo svetske promene

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Samo velika asistencija američke administracije, čije vreme prolazi za manje od trideset dana, u kojima će verovatno napraviti još neku gužvu ovde, održavala je Bosnu i Hercegovinu, ali i stanje stalne napetosti u njoj, ispunjavajući strateške želje jednoj strani. To je srušilo Dejtonski mirovni sporazum. Verujem i nadam se da ovakva struktura demokrata koja odlazi s američke pozornice, nema šansu da se vrati na istorijsku scenu, makar ne u ovom formatu i sa ovim odnosom prema nama, kaže predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

U prvom intervjuu nakon izlaska iz bolnice, obavljenim telefonom, dok je u rodnom mestu bio na kućnom lečenju, Dodik je za „Politiku” govorio o pravosudnom postupku koji se protiv njega vodi zbog nepoštovanja volje Kristijana Šmita i mogućnostima da se sutra odazove pozivu suda u Sarajevu, kao i o svetskim političkim procesima.

Istakao je da bi demokrate možda nekad i mogle da se vrate na vlast u SAD, ali veruje da tada tamo neće biti strukture Klintonovih, koje su decenijama karijeru gradile radeći protiv srpskih interesa na svakom mestu.

„Ulazimo u sasvim novi period. Jako je važno da sačuvamo mir, a mi to i radimo. Sve naše odluke su političke, nijedna nije akcija koja izaziva destabilizaciju, već reakcija kojom branimo naš status. Nastavićemo da gradimo jedinstvo sa Srbijom, gde prirodno i pripadamo. Donald Tramp je izjavio da bi Kanadu trebalo pripojiti Americi. Neko možda misli da se šalio, ali ja ne mislim – to je takođe prirodan proces, i verujem da će neka vrsta savezništva biti ostvarena. A mi ćemo tada postaviti pitanje kako mi to ne možemo biti zajedno. Ako ste već srušili Dejtonski sporazum, onda nam bar dozvolite ono što želite i sebi. Verujem da Trampova administracija, baš kao što kod kuće neće tolerisati brljotine svojih prethodnika, neće imati razumevanja za sve što su ti isti ovde radili”, rekao je Dodik.

Predsednik Republike Srpske smatra da će promene koje se odvijaju u SAD, ali i Evropi, uz opšte promene odnosa na svetskom nivou, obezbediti širi opseg mogućnosti za srpski narod. „A do tada je jako važno da ostanemo zajedno, očuvamo mir i da Srbija bude stabilna, okupljena oko predsednika Vučića. Samo stabilne zemlje će moći da u pravom trenutku zauzmu svoje mesto u novoj konfiguraciji sveta”, poručio je.

Kako se osećate posle operacije, kako napreduje oporavak?

Osećam se kao svaki čovek koji je operisan pre deset dana. Tim lekara je rekao da je operacija bila složena i da se preporučuje mirovanje od tri meseca. Uglavnom ležim kod kuće, kako bi lekari rekli, na kućnom lečenju, i trudim se da poštujem njihove upute. Predstoji mi odlazak na kontrole, potom da skidam konce i radim sve ostalo što je predviđeno.

Sud BiH ipak nema strepljenja, a veštak razumevanja...

Čak i mene je sve to iznenadilo, ali izgleda da postoji zaista velika žurba da se to završi što pre. Nemamo nijedan sličan slučaj u praksi da nekoga ko je operisan teraju u sudnicu nakon svega deset dana. Veštak koji je vaskularni, a ne abdominalni hirurg, nije adekvatan stručnjak da samostalno veštači nalaze celog tima lekara. Kako je moguće da neko neadekvatne struke bude relevantan za procenu? Uz to, taj veštak je politički angažovan i ranije je o meni govorio veoma negativno, upoređujući me s Hitlerom. U njegovu motivisanost da nanese štetu ne treba sumnjati. Uz sve ranije sumnje u pravosuđe u Sarajevu, sada se nižu i nove. Ne znam ko i dalje može da veruje u objektivnost Suda BiH, koji nije dejtonska kategorija. Čak ni tako neustavan, sud nikada nije pokušao da fer radom stekne poverenje, već bahateći se pokazuje da ga uopšte ne zanima šta o njegovom radu misli javnost.

Hoćete li uspeti sutra biti u sudnici?

Videćemo, razgovaraću sa timom advokata i rešiti to pitanje dan uoči zakazanog ročišta, koje treba da bude održano 25. decembra, sutra. Generalno nisam čovek koji bilo šta izbegava, a još manje neko ko traži način da se izvuče, ali to je veliki put, a parnica koja je zakazana bila bi najduža do sada. To je poseban problem, jer uspevam malo da hodam, ali teško podnosim sedenje, a tako mi je i savetovano. Presedeti nekoliko časova u autu, pa u sudnici, zatim povratak, bilo bi za mene jako teško. Ne razumem zašto to nije moglo da sačeka.

Mnogi sve to dovode u vezu s promenama u Vašingtonu?

Naravno, taj deo je razumljiv, ovo jeste politički proces. Dosadašnji ambasador SAD u Sarajevu je napravio mnogo nereda, instrumentalizovao je institucije i svi problemi i nerazumevanja unutar BiH bili su rezultat njegovih aktivnosti. Ambasada SAD direktno kontroliše Sud BiH, oni sede u sudnici, vidimo ih, znamo njihova imena, imamo čak i fotografije. Ambasador želi da odavde ponese titulu odsečene političke glave Republici Srpskoj, ali – videćemo. Neće se preko toga preći olako, kao ni preko činjenice da Evropa iz podaništva prelazi preko gaženja osnovnih evropskih vrednosti ovde, kao što je vladavina prava. Zašto onda verovati u evropske integracije. Saradnici mi sugerišu da taj put treba prekinuti, sve dok Evropa ne počisti sve brljotine koje je ovde napravila zajedno sa američkom ambasadom. I da onda kao ljudi slobodne volje nastavimo s reformama.

Procene su da se postupak bliži kraju, ali šta ako vas ipak osude, posebno jer vam preti i zabrana političkog delovanja?

Sve je to i dalje u domenu hipoteza. Važno je znati da je to nepravni postupak, ne samo zbog toga što taj sud nije ustavan već i zbog toga što mi se sudi po propisima čoveka koji nije legitiman, a pri tome nema pravo ni da nameće zakone. Sem toga, sve i da nije tako, u vreme kada sam potpisao akte o dva zakona, što sam bio obavezan da uradim po Ustavu Republike Srpske, taj navodni nametnuti zakon, koji to nije, a po kom mi se sudi, stupio je na snagu dan posle potpisivanja ukaza. Uz sve apsurdnosti, možda u zemlji bez logike i retroaktivnost postane prihvatljiva pravna mera. Sve to je deo hajke u okviru koje su se menjale sudije, ali su svi bili muslimani, kao i sam veštak, koji moje stanje nakon ozbiljne operacije banalizuje tvrdeći kako tri dana posle operacije mogu u sudnicu. Ali, eto, ne mogu samo da pojedem dva kilograma mesa ili da popijem dva litra rakije, a sve ostalo je u redu. Svi koji učestvuju u procesu protiv mene bili su pripadnici muslimanske vojske u građanskom ratu. Bahatost onih koji iza toga stoje je tolika da nisu ni pokušali da nađu nekog sudiju srpske nacionalnosti. Ovo je proces pun neistina, vulgarnosti, nameštanja i političke ostrašćenosti.

Verujete li i dalje da bi pritisak na Srbe, koji traje decenijama, posebno u vezi sa KiM i RS, mogao da oslabi, ne samo zbog promena u SAD već i rasta suverenističkih pokreta u samoj EU sa kojima ste bliski?

Imali smo očigledno gubitničku političku opciju Šolca i Berbokove, koji su jezdili širom EU praveći antiruski front, stvarajući probleme sami sebi. Pogledajte gde je sada četvrta ekonomija sveta iz vremena Merkelove. Dakle, vodila se pogrešna politika. Nisu uspeli da izdrže pritisak Bajdenove administracije. Epilog vidimo, Evropa sa mnogo problema i dilemom kako će uopšte uspostaviti odnose sa administracijom Donalda Trampa. Kako će Evropa sada prihvatiti Putina kao čoveka koji nije izgubio? Rusija je legitimno branila svoje i interese 15 miliona Rusa u nekada Ukrajini, a danas četiri pokrajine koje su se pripojile Ruskoj Federaciji. Putin je u Minhenu upozoravao na neprihvatljivo širenje NATO-a, nisu ga slušali, potom su priznali da su prekršili Minske sporazume da bi naoružali Ukrajinu. I sada se očekuje da se može verovati strukturi liberalnog Zapada, koji je sav svoj potencijal posvetio tome da drugima pravi probleme. Evropa nema lidere, sirovine, a socijalno društvo im se urušava i pitanje je kada će se opšte nezadovoljstvo sliti na ulice i trgove. Tada će stići na naplatu ceh politika koje vode takozvane liberalne elite.

Ni vi sa tim elitama ne gajite naročito lep odnos.

Oni su ovde provodili silu, ne dozvoljavajući da postoji i drugačije mišljenje, uskraćujući nam pravo na politički stav. Pitam se, kada u narednom periodu nakon Roberta Fica i drugi evropski lideri stanu u red i redom upute u Moskvu kako bi rešavali svoje probleme, hoće li mi neko iz Evrope priznati da sam bio u pravu jer sam održavao dobre odnose sa Putinom. Treba jasno reći da je Rusija uspela, da je konsolidovala društvo, pobedila je. Ali ne Ukrajinu, jer mi je i sam Putin potvrdio da to ionako nikada nije bio njegov cilj. Cilj je bio da se na prostoru Ukrajine pobedi NATO, koji je izabrao da Ukrajina bude poligon za rat s Rusijom. Bilo je onih koji nisu ćutali, Vučić, Orban, Fico i ja sa njima. Pokušavali smo poslati poruke da se dijalogom treba doći do mira, a ne ratovati.

Iako u Sarajevu na vlasti više nije Izetbegović, ipak su na vlasti ljudi koji pričaju o integritetu BiH, ali širom otvaraju vrata, na primer Albinu Kurtiju. Ima li šanse da se sa takvim partnerima stvari u BiH nekako urede?

Bosna i Hercegovina je propala država, bez ikakvog suvereniteta, to je teritorija sastavljena od integriteta Republike Srpske i Federacije BiH. Suverenitet BiH je zabluda onih koji hoće da po svaku cenu isteraju neku svoju fikciju u čijoj sprovedbi je dozvoljena svaka vrsta nasilja. Jedino što u kontinuitetu nije prihvatljivo i smatra se kao jeres jeste to da nas puste da se mi sami dogovorimo o tome kakav život ovde želimo i kako da uredimo ove istorijski zamršene odnose. No, promašili su vreme kada su mogli nešto da sprovedu, bez obzira na zalaganje zapadnih političara koji se i dalje kunu da će tobož braniti BiH. Sve je to laž, mnogi od nas se dobro sećaju kako su nas uveravali da će braniti Jugoslaviju. Tako će biti i ovaj put. Nedostaje ono suštinsko: BiH nema potencijal jer je lišena ljubavi onih koji tu žive da je prihvate kao svoju zemlju. Sve što ovde postoji jeste mržnja muslimana i nastojanje da Srbe i Hrvate podrede sebi. Ali to ne može da bude politika i ne može da bude život. Mi razumemo da je BiH volja za muslimane, ali oni treba da shvate da je ona nevolja za srpski i hrvatski narod. Ta zemlja nije uspela da ostvari smisao ni sa trideset godina stranog tutorstva i silnog intervencionizma.