Морамо у миру да дочекамо светске промене

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Само велика асистенција америчке администрације, чије време пролази за мање од тридесет дана, у којима ће вероватно направити још неку гужву овде, одржавала је Босну и Херцеговину, али и стање сталне напетости у њој, испуњавајући стратешке жеље једној страни. То је срушило Дејтонски мировни споразум. Верујем и надам се да оваква структура демократа која одлази с америчке позорнице, нема шансу да се врати на историјску сцену, макар не у овом формату и са овим односом према нама, каже председник Републике Српске Милорад Додик.

У првом интервјуу након изласка из болнице, обављеним телефоном, док је у родном месту био на кућном лечењу, Додик је за „Политику” говорио о правосудном поступку који се против њега води због непоштовања воље Кристијана Шмита и могућностима да се сутра одазове позиву суда у Сарајеву, као и о светским политичким процесима.

Истакао је да би демократе можда некад и могле да се врате на власт у САД, али верује да тада тамо неће бити структуре Клинтонових, које су деценијама каријеру градиле радећи против српских интереса на сваком месту.

„Улазимо у сасвим нови период. Јако је важно да сачувамо мир, а ми то и радимо. Све наше одлуке су политичке, ниједна није акција која изазива дестабилизацију, већ реакција којом бранимо наш статус. Наставићемо да градимо јединство са Србијом, где природно и припадамо. Доналд Трамп је изјавио да би Канаду требало припојити Америци. Неко можда мисли да се шалио, али ја не мислим – то је такође природан процес, и верујем да ће нека врста савезништва бити остварена. А ми ћемо тада поставити питање како ми то не можемо бити заједно. Ако сте већ срушили Дејтонски споразум, онда нам бар дозволите оно што желите и себи. Верујем да Трампова администрација, баш као што код куће неће толерисати брљотине својих претходника, неће имати разумевања за све што су ти исти овде радили”, рекао је Додик.

Председник Републике Српске сматра да ће промене које се одвијају у САД, али и Европи, уз опште промене односа на светском нивоу, обезбедити шири опсег могућности за српски народ. „А до тада је јако важно да останемо заједно, очувамо мир и да Србија буде стабилна, окупљена око председника Вучића. Само стабилне земље ће моћи да у правом тренутку заузму своје место у новој конфигурацији света”, поручио је.

Како се осећате после операције, како напредује опоравак?

Осећам се као сваки човек који је оперисан пре десет дана. Тим лекара је рекао да је операција била сложена и да се препоручује мировање од три месеца. Углавном лежим код куће, како би лекари рекли, на кућном лечењу, и трудим се да поштујем њихове упуте. Предстоји ми одлазак на контроле, потом да скидам конце и радим све остало што је предвиђено.

Суд БиХ ипак нема стрепљења, а вештак разумевања...

Чак и мене је све то изненадило, али изгледа да постоји заиста велика журба да се то заврши што пре. Немамо ниједан сличан случај у пракси да некога ко је оперисан терају у судницу након свега десет дана. Вештак који је васкуларни, а не абдоминални хирург, није адекватан стручњак да самостално вештачи налазе целог тима лекара. Како је могуће да неко неадекватне струке буде релевантан за процену? Уз то, тај вештак је политички ангажован и раније је о мени говорио веома негативно, упоређујући ме с Хитлером. У његову мотивисаност да нанесе штету не треба сумњати. Уз све раније сумње у правосуђе у Сарајеву, сада се нижу и нове. Не знам ко и даље може да верује у објективност Суда БиХ, који није дејтонска категорија. Чак ни тако неуставан, суд никада није покушао да фер радом стекне поверење, већ бахатећи се показује да га уопште не занима шта о његовом раду мисли јавност.

Хоћете ли успети сутра бити у судници?

Видећемо, разговараћу са тимом адвоката и решити то питање дан уочи заказаног рочишта, које треба да буде одржано 25. децембра, сутра. Генерално нисам човек који било шта избегава, а још мање неко ко тражи начин да се извуче, али то је велики пут, а парница која је заказана била би најдужа до сада. То је посебан проблем, јер успевам мало да ходам, али тешко подносим седење, а тако ми је и саветовано. Преседети неколико часова у ауту, па у судници, затим повратак, било би за мене јако тешко. Не разумем зашто то није могло да сачека.

Многи све то доводе у везу с променама у Вашингтону?

Наравно, тај део је разумљив, ово јесте политички процес. Досадашњи амбасадор САД у Сарајеву је направио много нереда, инструментализовао је институције и сви проблеми и неразумевања унутар БиХ били су резултат његових активности. Амбасада САД директно контролише Суд БиХ, они седе у судници, видимо их, знамо њихова имена, имамо чак и фотографије. Амбасадор жели да одавде понесе титулу одсечене политичке главе Републици Српској, али – видећемо. Неће се преко тога прећи олако, као ни преко чињенице да Европа из подаништва прелази преко гажења основних европских вредности овде, као што је владавина права. Зашто онда веровати у европске интеграције. Сарадници ми сугеришу да тај пут треба прекинути, све док Европа не почисти све брљотине које је овде направила заједно са америчком амбасадом. И да онда као људи слободне воље наставимо с реформама.

Процене су да се поступак ближи крају, али шта ако вас ипак осуде, посебно јер вам прети и забрана политичког деловања?

Све је то и даље у домену хипотеза. Важно је знати да је то неправни поступак, не само због тога што тај суд није уставан већ и због тога што ми се суди по прописима човека који није легитиман, а при томе нема право ни да намеће законе. Сем тога, све и да није тако, у време када сам потписао акте о два закона, што сам био обавезан да урадим по Уставу Републике Српске, тај наводни наметнути закон, који то није, а по ком ми се суди, ступио је на снагу дан после потписивања указа. Уз све апсурдности, можда у земљи без логике и ретроактивност постане прихватљива правна мера. Све то је део хајке у оквиру које су се мењале судије, али су сви били муслимани, као и сам вештак, који моје стање након озбиљне операције банализује тврдећи како три дана после операције могу у судницу. Али, ето, не могу само да поједем два килограма меса или да попијем два литра ракије, а све остало је у реду. Сви који учествују у процесу против мене били су припадници муслиманске војске у грађанском рату. Бахатост оних који иза тога стоје је толика да нису ни покушали да нађу неког судију српске националности. Ово је процес пун неистина, вулгарности, намештања и политичке острашћености.

Верујете ли и даље да би притисак на Србе, који траје деценијама, посебно у вези са КиМ и РС, могао да ослаби, не само због промена у САД већ и раста суверенистичких покрета у самој ЕУ са којима сте блиски?

Имали смо очигледно губитничку политичку опцију Шолца и Бербокове, који су јездили широм ЕУ правећи антируски фронт, стварајући проблеме сами себи. Погледајте где је сада четврта економија света из времена Меркелове. Дакле, водила се погрешна политика. Нису успели да издрже притисак Бајденове администрације. Епилог видимо, Европа са много проблема и дилемом како ће уопште успоставити односе са администрацијом Доналда Трампа. Како ће Европа сада прихватити Путина као човека који није изгубио? Русија је легитимно бранила своје и интересе 15 милиона Руса у некада Украјини, а данас четири покрајине које су се припојиле Руској Федерацији. Путин је у Минхену упозоравао на неприхватљиво ширење НАТО-а, нису га слушали, потом су признали да су прекршили Минске споразуме да би наоружали Украјину. И сада се очекује да се може веровати структури либералног Запада, који је сав свој потенцијал посветио томе да другима прави проблеме. Европа нема лидере, сировине, а социјално друштво им се урушава и питање је када ће се опште незадовољство слити на улице и тргове. Тада ће стићи на наплату цех политика које воде такозване либералне елите.

Ни ви са тим елитама не гајите нарочито леп однос.

Они су овде проводили силу, не дозвољавајући да постоји и другачије мишљење, ускраћујући нам право на политички став. Питам се, када у наредном периоду након Роберта Фица и други европски лидери стану у ред и редом упуте у Москву како би решавали своје проблеме, хоће ли ми неко из Европе признати да сам био у праву јер сам одржавао добре односе са Путином. Треба јасно рећи да је Русија успела, да је консолидовала друштво, победила је. Али не Украјину, јер ми је и сам Путин потврдио да то ионако никада није био његов циљ. Циљ је био да се на простору Украјине победи НАТО, који је изабрао да Украјина буде полигон за рат с Русијом. Било је оних који нису ћутали, Вучић, Орбан, Фицо и ја са њима. Покушавали смо послати поруке да се дијалогом треба доћи до мира, а не ратовати.

Иако у Сарајеву на власти више није Изетбеговић, ипак су на власти људи који причају о интегритету БиХ, али широм отварају врата, на пример Албину Куртију. Има ли шансе да се са таквим партнерима ствари у БиХ некако уреде?

Босна и Херцеговина је пропала држава, без икаквог суверенитета, то је територија састављена од интегритета Републике Српске и Федерације БиХ. Суверенитет БиХ је заблуда оних који хоће да по сваку цену истерају неку своју фикцију у чијој спроведби је дозвољена свака врста насиља. Једино што у континуитету није прихватљиво и сматра се као јерес јесте то да нас пусте да се ми сами договоримо о томе какав живот овде желимо и како да уредимо ове историјски замршене односе. Но, промашили су време када су могли нешто да спроведу, без обзира на залагање западних политичара који се и даље куну да ће тобож бранити БиХ. Све је то лаж, многи од нас се добро сећају како су нас уверавали да ће бранити Југославију. Тако ће бити и овај пут. Недостаје оно суштинско: БиХ нема потенцијал јер је лишена љубави оних који ту живе да је прихвате као своју земљу. Све што овде постоји јесте мржња муслимана и настојање да Србе и Хрвате подреде себи. Али то не може да буде политика и не може да буде живот. Ми разумемо да је БиХ воља за муслимане, али они треба да схвате да је она невоља за српски и хрватски народ. Та земља није успела да оствари смисао ни са тридесет година страног туторства и силног интервенционизма.