Skulptura „Mazepa” pred užičkim teatrom

Užice – Na platou među stubovima zdanja Narodnog pozorišta u Užicu juče je otkrivena skulptura „Mazepa”, rad Milana Vergovića (1928–1980), prvog akademskog vajara rođenog u ovom gradu. Učinjeno je to u okviru ovogodišnjeg užičkog zvanja nacionalne kulturne prestonice, kao deo kulture sećanja na ljude koji su svojim delom zadužili Užice i Srbiju.

Pažnju privlači ta figura konjanika i konja sraslih u celinu čistog oblika, deo Vergovićevog stvaralačkog umeća posebno iskazanog u njegovom ciklusu o Mazepi.

„Voleo je Mazepu, oličenje jahača čiji se život završio nesrećno, sa kojim se sreo u jednoj staroj poljsko-ukrajinskoj pesmi. Snažan utisak te teme rasplamsao je Milanovu maštu i uticao da joj posveti znatan deo svog rada. Tako je nastao niz figura konjanika, jedna od značajnijih grupa u njegovom opusu”, pročitano je na svečanom otkrivanju skulpture, koju su zajedno otkrili Milanov bliski rođak Radomir Vergović, akademski slikar, i zamenik gradonačelnice Užica Rajko Radosavljević.

– Zadovoljstvo mi je i čast što je ova skulptura otkrivena. Zahvalni smo Ministarstvu kulture Srbije i gradu Užicu na činu visokog poštovanja naše umetnosti, kao i na stalnom nastojanju da se srpsko ime i duša održe, te da mladi svojim talentom i delima ukrase lepotu našeg postojanja. A ako nas Milan gleda odnekud odozgo, ponosan je na Užičane, na ovaj grad koji je tako voleo – rekao je u ime porodice Radomir Vergović.

O značaju projekta nacionalne prestonice kulture (osmišljenog i podržanog od Ministarstva kulture) za predstavljanje kulturnih potencijala, obnavljanje postojećih i otvaranje novih objekata i ustanova govorio je Rajko Radosavljević.

Umetnik osobenog senzibiliteta Milan Mišo Vergović, čulo se ovom prilikom, nakon studija na Akademiji likovnih umetnosti živeo je i stvarao u Beogradu, a veze sa zavičajem održavao. „Ne prihvatajući estetiku apstraktne umetnosti, ali ni socijalističkog realizma Mišo Vergović je iznosio na svet figure i portrete obrađeno zrelo, brižljivo, s puno života i mašte, na način koji ga ne odvaja od tradicije, ali ga njoj i ne podređuje”, pisao je 1958. u užičkim „Vestima” Ljubomir Simović. A Sreto Bošnjak navodi da su Vergovićevi „konjanici i figure konja dati u maštovitim odnosima i pokretima da gotovo prevazilaze klasične zakone skulpture”.

Dela Milana Vergovića nalaze se u Muzeju savremene umetnosti i Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, Narodnom muzeju u Užicu, galerijama. On je autor spomen-bista književnika Milutina Uskokovića, pet užičkih narodnih heroja, portreta Josipa Broza, te spomenika palim borcima NOB-a u Arilju. Jedna od njegovih „Mazepa” u bronzi nalazi se na Zlatiboru, a skulptura „Orfej” na Novom Beogradu.