Скулптура „Мазепа” пред ужичким театром

Ужице – На платоу међу стубовима здања Народног позоришта у Ужицу јуче је откривена скулптура „Мазепа”, рад Милана Верговића (1928–1980), првог академског вајара рођеног у овом граду. Учињено је то у оквиру овогодишњег ужичког звања националне културне престонице, као део културе сећања на људе који су својим делом задужили Ужице и Србију.

Пажњу привлачи та фигура коњаника и коња сраслих у целину чистог облика, део Верговићевог стваралачког умећа посебно исказаног у његовом циклусу о Мазепи.

„Волео је Мазепу, оличење јахача чији се живот завршио несрећно, са којим се срео у једној старој пољско-украјинској песми. Снажан утисак те теме распламсао је Миланову машту и утицао да јој посвети знатан део свог рада. Тако је настао низ фигура коњаника, једна од значајнијих група у његовом опусу”, прочитано је на свечаном откривању скулптуре, коју су заједно открили Миланов блиски рођак Радомир Верговић, академски сликар, и заменик градоначелнице Ужица Рајко Радосављевић.

– Задовољство ми је и част што је ова скулптура откривена. Захвални смо Министарству културе Србије и граду Ужицу на чину високог поштовања наше уметности, као и на сталном настојању да се српско име и душа одрже, те да млади својим талентом и делима украсе лепоту нашег постојања. А ако нас Милан гледа однекуд одозго, поносан је на Ужичане, на овај град који је тако волео – рекао је у име породице Радомир Верговић.

О значају пројекта националне престонице културе (осмишљеног и подржаног од Министарства културе) за представљање културних потенцијала, обнављање постојећих и отварање нових објеката и установа говорио је Рајко Радосављевић.

Уметник особеног сензибилитета Милан Мишо Верговић, чуло се овом приликом, након студија на Академији ликовних уметности живео је и стварао у Београду, а везе са завичајем одржавао. „Не прихватајући естетику апстрактне уметности, али ни социјалистичког реализма Мишо Верговић је износио на свет фигуре и портрете обрађено зрело, брижљиво, с пуно живота и маште, на начин који га не одваја од традиције, али га њој и не подређује”, писао је 1958. у ужичким „Вестима” Љубомир Симовић. А Срето Бошњак наводи да су Верговићеви „коњаници и фигуре коња дати у маштовитим односима и покретима да готово превазилазе класичне законе скулптуре”.

Дела Милана Верговића налазе се у Музеју савремене уметности и Музеју историје Југославије у Београду, Народном музеју у Ужицу, галеријама. Он је аутор спомен-биста књижевника Милутина Ускоковића, пет ужичких народних хероја, портрета Јосипа Броза, те споменика палим борцима НОБ-а у Ариљу. Једна од његових „Мазепа” у бронзи налази се на Златибору, а скулптура „Орфеј” на Новом Београду.