Paralele između litijuma i bakra

Poznato je da sam apsolutno protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra. Sada i Evropa i Nemačka tapšu Srbiju po leđima, jer mi treba da spasemo Evropu zavisnosti od uvoza retkih metala iz Kine, a i Nemačku bismo spasli od bankrota auto-industrije. Bravo za Srbiju, koja zaboravlja da su rezoluciju o genocidnosti srpskog naroda pokrenuli Nemci, a zdušno podržale sve zemlje Zapada, koje su nam, pride, uništile privredu bombardovanjem 1999. godine. Litijum, koji bi se dobio rudarenjem, pripada „Rio Tintu” i on s njim može da radi što mu je volja. Priče o našoj višoj fazi prerade su za malu decu, jer to nije priča za Srbiju, koja nema litijum – može samo da ga kupi od „Rio Tinta”, normalno, po tržišnim cenama.

S druge strane, imamo „Ciđin koper” u Boru, gde Srbija ima 37 odsto vlasničkog učešća, pa je prosto nerazumno što ne koristi taj svoj deo za više faze prerade.

Na svetskoj berzi metala i litijum i bakar trenutno imaju približno istu cenu – 10.000 dolara po toni. Proizvodnja bakra u Boru prelazi 100.000 tona godišnje, što bi za Srbiju bilo bar 40.000 tona godišnje, pa bi taj bakar mogao da se koristi za proizvodnju bakarnih cevi, kablova, elektromotora, generatora, koji su neophodni u auto-industriji, proizvodnji vetrogeneratora, itd. Finalna cena tih 40.000 tona bakra, s početne vrednosti od 400 miliona dolara, prešla bi, višom faze prerade, nekoliko milijardi dolara, s odgovarajućim rastom BDP-a i profita. Zašto Vlada Srbije ne radi na tome, nego se uhvatila litijuma, gde nemamo nikakvog vlasničkog udela, a otvaranjem rudnika litijuma rizikuje i otvaranje Pandorine kutije sa uništenjem Srbije?

Izvoz rude bakra i zlata treba hitno zabraniti, jer se inače svodimo na kolonijalne afričke zemlje iz prošlih vekova, što Ministarstvo za rudarstvo ne sme da dozvoli.

Više faze prerade bakra podižu BDP i profit zemlje, upošljavaju hiljade novih radnika i svrstavaju našu zemlju među lidere zemalja koje same znalački koriste svoje rudno blago.

„Dixi et salvavi animam meam” – rekoh i spasih svoju dušu.

Dragan Kragić,
dipl. inženjer metalurgije, Vršac