Паралеле између литијума и бакра

Познато је да сам апсолутно против отварања рудника литијума у долини Јадра. Сада и Европа и Немачка тапшу Србију по леђима, јер ми треба да спасемо Европу зависности од увоза ретких метала из Кине, а и Немачку бисмо спасли од банкрота ауто-индустрије. Браво за Србију, која заборавља да су резолуцију о геноцидности српског народа покренули Немци, а здушно подржале све земље Запада, које су нам, приде, уништиле привреду бомбардовањем 1999. године. Литијум, који би се добио рударењем, припада „Рио Тинту” и он с њим може да ради што му је воља. Приче о нашој вишој фази прераде су за малу децу, јер то није прича за Србију, која нема литијум – може само да га купи од „Рио Тинта”, нормално, по тржишним ценама.

С друге стране, имамо „Циђин копер” у Бору, где Србија има 37 одсто власничког учешћа, па је просто неразумно што не користи тај свој део за више фазе прераде.

На светској берзи метала и литијум и бакар тренутно имају приближно исту цену – 10.000 долара по тони. Производња бакра у Бору прелази 100.000 тона годишње, што би за Србију било бар 40.000 тона годишње, па би тај бакар могао да се користи за производњу бакарних цеви, каблова, електромотора, генератора, који су неопходни у ауто-индустрији, производњи ветрогенератора, итд. Финална цена тих 40.000 тона бакра, с почетне вредности од 400 милиона долара, прешла би, вишом фазе прераде, неколико милијарди долара, с одговарајућим растом БДП-а и профита. Зашто Влада Србије не ради на томе, него се ухватила литијума, где немамо никаквог власничког удела, а отварањем рудника литијума ризикује и отварање Пандорине кутије са уништењем Србије?

Извоз руде бакра и злата треба хитно забранити, јер се иначе сводимо на колонијалне афричке земље из прошлих векова, што Министарство за рударство не сме да дозволи.

Више фазе прераде бакра подижу БДП и профит земље, упошљавају хиљаде нових радника и сврставају нашу земљу међу лидере земаља које саме зналачки користе своје рудно благо.

„Dixi et salvavi animam meam” – рекох и спасих своју душу.

Драган Крагић,
дипл. инжењер металургије, Вршац