Skoro 52 odsto Evropljana se oseća usamljeno

Uprkos činjenici da živimo u svetu društvenih mreža, tehnologija koje nam omogućavaju brz i neograničen kontakt i pružaju osećaj da smo povezani više nego ikada, u isto vreme socijalna izolovanost i osećaj usamljenosti narastajući je problem širom sveta i muči  više od polovine Evropljana. Zdravstveni izveštaj ŠTADA grupe za 2024. godinu pokazuje da dve trećine Evropljana (65 odsto) svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao veoma dobro ili prilično dobro, dok samo devet procenata smatra da je ono loše. Uprkos tome, čak 52 odsto evropske populacije oseća usamljenost. I dok bismo očekivali da od usamljenosti najviše pate starije osobe, upravo je  suprotno - najviše su pogođeni mladi! Među Evropljanima starijim od 55 godina, 41 odsto kaže da se oseća usamljeno, ali isto tvrdi čak 63 procenta mladih između 18 i 35 godina.

Štadino zdravstveno istraživanje otkriva da se najviše usamljenima osećaju stanovnici Poljske (61 odsto), Finske i Švedske (59), Slovačke (58) i Kazahstana (57).  Na pitanje da li se osećaju usamljeno, četiri odsto građana Srbije tvrdi da se uvek osećaju usamljeno, isto toliko Mađara i Italijana. Duplo više ih je u Austriji i Danskoj (8 procenata), a da se često osećaju usamljeno kaže 16 odsto Britanaca i 17 odsto Šveđana.

Previše rada i nedostatak vremena za društvene kontakte kao najznačajniji razlog usamljenosti navodi 29 procenata građana Srbije i Bugarske, 28 odsto Poljaka, 27 odsto Austrijanaca. Navedeni uzrok znatno manje pogađa Šveđane i Dance (19 odsto). Smrt supružnika ili člana porodice razlog je usamljenosti za 23 procenta Iraca, 21 odsto Poljaka i Britanaca. U Srbiji 14 odsto građana ovaj problem ističe kao razlog usamljenosti.

Kao glavni uzrok usamljenosti čak 27 odsto mladih u Evropi ističe previše rada i radnih obaveza, a taj stav podržava 31 odsto vršnjaka u Slovačkoj, 29 procenata Švajcaraca, 18 odsto mladih u Srbiji i svega 11 odsto Italijana. Veća je verovatnoća da će se žene (57 odsto) osećati usamljene nego muškarci (46%), a ovaj osećaj ima tendenciju opadanja sa godinama.

Većina fizički spremnih Evropljana (83 odsto) svoje mentalno zdravlje ocenila je pozitivno, dok je takvu ocenu dalo samo 28 odsto onih koji se fizički ne osećaju dobro. Ovo ukazuje na delikatan odnos između fizičke spreme i mentalnog zdravlja i na to koliko su ta dva činioca međusobno blisko povezana.