Скоро 52 одсто Европљана се осећа усамљено

Упркос чињеници да живимо у свету друштвених мрежа, технологија које нам омогућавају брз и неограничен контакт и пружају осећај да смо повезани више него икада, у исто време социјална изолованост и осећај усамљености нарастајући је проблем широм света и мучи  више од половине Европљана. Здравствени извештај ШТАДА групе за 2024. годину показује да две трећине Европљана (65 одсто) своје ментално здравље оцењује као веома добро или прилично добро, док само девет процената сматра да је оно лоше. Упркос томе, чак 52 одсто европске популације осећа усамљеност. И док бисмо очекивали да од усамљености највише пате старије особе, управо је  супротно - највише су погођени млади! Међу Европљанима старијим од 55 година, 41 одсто каже да се осећа усамљено, али исто тврди чак 63 процента младих између 18 и 35 година.

Штадино здравствено истраживање открива да се највише усамљенима осећају становници Пољске (61 одсто), Финске и Шведске (59), Словачке (58) и Казахстана (57).  На питање да ли се осећају усамљено, четири одсто грађана Србије тврди да се увек осећају усамљено, исто толико Мађара и Италијана. Дупло више их је у Аустрији и Данској (8 процената), а да се често осећају усамљено каже 16 одсто Британаца и 17 одсто Швеђана.

Превише рада и недостатак времена за друштвене контакте као најзначајнији разлог усамљености наводи 29 процената грађана Србије и Бугарске, 28 одсто Пољака, 27 одсто Аустријанаца. Наведени узрок знатно мање погађа Швеђане и Данце (19 одсто). Смрт супружника или члана породице разлог је усамљености за 23 процента Ираца, 21 одсто Пољака и Британаца. У Србији 14 одсто грађана овај проблем истиче као разлог усамљености.

Као главни узрок усамљености чак 27 одсто младих у Европи истиче превише рада и радних обавеза, а тај став подржава 31 одсто вршњака у Словачкој, 29 процената Швајцараца, 18 одсто младих у Србији и свега 11 одсто Италијана. Већа је вероватноћа да ће се жене (57 одсто) осећати усамљене него мушкарци (46%), а овај осећај има тенденцију опадања са годинама.

Већина физички спремних Европљана (83 одсто) своје ментално здравље оценила је позитивно, док је такву оцену дало само 28 одсто оних који се физички не осећају добро. Ово указује на деликатан однос између физичке спреме и менталног здравља и на то колико су та два чиниоца међусобно блиско повезана.