Sirijske izbeglice se (ne) vraćaju

Kada je pala vlada predsednika Bašara el Asada i podignute rampe na sirijskim granicama, ishitreno se poverovalo da će izbeglice koje su našle utočište u Turskoj i zemljama Evropske unije istog časa masovno nagrnuti da se vrate u svoje domove. Posle prvog talasa to je zasad izostalo pošto se još uvek strahuje od nemira. Posle prevrata u Damasku 9. decembra u Siriju se u prvom naletu vratilo nešto više od 30.000 izbeglica i to uglavnom iz Turske, u kojoj je poslednjih godina privremeno utočište našlo oko četiri miliona državljana susedne zemlje. U Evropskoj uniji je završilo njih više od milion. Posle pada Asada u Austriji i nekim skandinavskim zemljama pokušavaju da podstaknu povratak kako bi se konačno oslobodili nezvanih gostiju koji su ih dosad koštali milijarde evra. Onima koji se odluče da se vrate u Siriju biće isplaćivano po hiljadu evra.

„Mi apelujemo na novu vlast u Damasku da uspori proces za povratak migranata kako bi se izbegle nove konfrontacije unutar još uvek duboko podeljenog sirijskog društva”, upozorava Ejmi Poup, funkcionerka Međunarodne organizacije za izbeglice, prenose turski mediji.

Slična upozorenja stižu i iz Amnesti internešenela.

„Ubrzani i masovni povratak izbeglica mogao bi da izazove velike poremećaje u Siriji koja je još uvek izuzetno nestabilna”, kaže Olivija Sanderg Dijaz, aktivista te grupe koja se bori za ljudska prava i slobode.

Situacija u Siriji je još uvek rovita i teško je predvideti dalji razvoj događaja U provinciji Tartus prilikom hapšenja oficira bivšeg Asadovog režima došlo je do oružanih sukoba u kojima je poginulo najmanje 14 ljudi. Nemiri i sporadični obračuni su zabeleženi u još nekoliko pokrajina – Latakiji, Hamsu, Homsu, Džablinu, Bandžasu. U Homsu je zbog toga uveden policijski čas, javlja istanbulski „Sabah”. Nove vlasti su pojačale aktivnosti kako bi „neutralisale” pripadnike Asadovog režima koje optužuju da su, dok su bili na vlasti , izvršili mnoga krivična dela.

Na udaru većinskih sunita su se našli manjinski Aleviti, grupa čiji je pripadnik i Asad. Strahuje da bi taj jaz mogao još više da se produbi, pošto su se u Damasku poslednjih dana na udaru našla i tamošnja hrišćanska manjina. Mnogi se sada plaše reprize međusektaških obračuna sličnih onima koji godinama potresaju Irak, Liban i Avganistan.

Prema anketama istanbulske agencije „Areda”, 45,5 odsto izbeglica je izjavilo da je spremno da se vrati u Siriju, ali tek kada se za to steknu povoljni uslovi. Samo 20,6 odsto želi odmah da odu u svoje domove, ne pitajući se šta ih tamo čeka. Ostali se ne izjašnjavaju, prate razvoj u zemlji koju je godinama potresao građanski rat i krvoproliće.

Kada je u Siriju 2011. godine stiglo „arapsko proleće”, ona se duboko podelila: opozicione grupe koje su uživale podršku Turske i zapadnih zemalja pokrenule su oružanu pobunu protiv režima predsednika Asada. On se, međutim, održao na nogama sve do početka decembra ove godine zahvaljujući podršci Moskve i Teherana koji su sada zaokupljeni sopstvenim problemima. U građanskom ratu koji je trajao više od deset godina zemlja je raspolućena: poginulo je više od 300.000 Sirijaca uglavnom civila, više od pet miliona je pobeglo iz zemlje, najmanje šest miliona je interno raseljeno, privreda je uništena.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, u Siriju će se u prvih šest meseci 2025. godine vratiti najviše milion Sirijaca. Masovniji povratak bi mogao da izazove nove konflikte u osiromašenom društvu koje duže vreme potresaju unutrašnji konflikti i duboke podele i koje je jedva preživljavalo, pošto je režim u Damasku godinama bio pod sankcijama međunarodne zajednice. Pogotovo što još nije jasno kako će se ubuduće ponašati radikalna islamistička grupa Hajat Tahrir el Šam koja je , uz podršku Turske, oborila Asadov režim. Ona je godinama u Americi i drugim zapadnim zemljama na listi terorističkih grupa jer je sarađivala sa Al Kaidom. Njen lider Abu Mohamed el Džolani (koji je u međuvremenu promenio ime u Ahmed el Šara) u Americi je na listi terorista i za njim je raspisana poternica od deset miliona dolara koja još nije zvanično povučena.