Može li svet da bude bolji

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 30. novembra – Ovo nije svet kakav smo želeli da stvorimo, a budući bi mogao da bude još gori – mahom se slažu globalisti. I, upozoravaju: teroristički udari, poput ovonedeljnog u Bombaju, duga ratovanja (Irak, Avganistan), finansijske krize kao što je tekuća, kršenja međunarodnog prava, nestajanje starog a nedefinisanost novog planetarnog poretka, konfliktne jagme za energentima kao i vodom za piće, klimatski lomovi, ali i ostvarenje nuklearnih pretnji – mogli bi da nas sve zajedno uvedu u viši i znatno opasniji stepen haotizacije.

Ali, najcrnji scenariji se ispisuju da bismo mogli da sprečimo njihovo obistinjenje – utešno sugeriše ovdašnji uticajni globalista Ferid Zakarija (rođen 1964. baš u Bombaju). Esejem u „Njuzviku” nudi perspektivu izlaska iz sadašnjih košmara, pri čemu bi osnovni preduslov bio – promena ponašanja Vašingtona, „koju bi trebalo da izvede” – budući šef Bele kuće Barak Obama, u ime opšteg interesa, posebno američkog.

Obama je postao globalni simbol kakvog odavno nije bilo, smatra Zakarija, pa bi mogao, kao takav, američku moć da upotrebi za stvaranje boljeg sveta; da doprinese da „Amerika bude više u skladu s drugima i stvori novi skup ideja i institucija – arhitekturu mira za 21.vek, koja bi donela stabilnost, prosperitet i dostojanstvo života milijardama ljudi”.

Vreme je da se ovde opet projektuje „velika strategija” a da bi se to postiglo, dodaje autor, potrebno je da Obamin tim prouči studiju (stručnjaka iz Amerike i drugih zemalja) pre neki dan objavljenu pod naslovom „Globalna kretanja 2025 – transformisani svet”. U njoj se, uz ostalo, ističe: „Međunarodni sistem, sačinjen posle Drugog svetskog rata, neće moći da se prepozna (na kraju prve četvrtine ovog stoleća) zbog jačanja ’rastućih’ nacija, globalizacije ekonomije i dramatičnog zaokreta moći”, pa dodaje da je „u toku transfer globalnog bogatstva i ekonomske snage – uglavnom od Zapada prema Istoku – bez presedana u modernoj istoriji”.

U opsežnom napisu Zakarija podseća da je pri kraju tzv. hladnog rata sadašnji potpredsednik Ričard Čejni (ondašnji šef Pentagona) sa saradnicima promovisao „Odbrambene smernice” koje nije prihvatio tadašnji predsednik Džordž Buš stariji (smatrajući ih „previše agresivnim i jednostranim”), ali je to učinio njegov sin, aktuelni lider, Džordž Buš mlađi. „Naš osnovni cilj je da sprečimo rast novih rivala, što zahteva napor da onemogućimo svaku neprijateljsku silu da uspostavi dominaciju nad regionom čiji bi joj resursi omogućavali da postane globalna sila” – poručivano je tim aktom, napominjući da zarad toga SAD „treba da deluju samostalno ako ne mogu da organizuju kolektivnu akciju”.

Nezavisno od tako postavljene vodilje – po kojoj je, sa uskom koalicijom, izvedena invazija na Irak – svet se promenio. U „Globalnim kretanjima 2025” prvi put je prihvaćena „multipolarna budućnost sveta”, s novim centrima odlučivanja kao što su Kina, Rusija, Indija…

U savremenom svetu može da uspe samo akcija koju podržavaju mnoge zemlje, konstatuje Zakarija. Cilj Amerike trebalo bi, u svim pomenutim okolnostima, da bude i stvaranje mehanizama koji bi nastale promene – rast novih sila, ekonomske potrese, izazove grupa kao što je Al Kaida, „podesio tako da ne dovedu do rušenja postojećeg internacionalnog poretka”. A, što bi odgovaralo i „američkim interesima i idealima”, kao što su, na primer, „otvorenost globalnog sistema, poboljšanje trgovine, kontakata, pluralizma i sloboda”.

Avganistan je, međutim, primer teškog dostizanja efikasnosti  međunarodne saradnje, primećuje Zakarija. Iako se 37 država, sa mandatom UN, udružilo protiv brutalnih organizacija (talibani i Al Kaida) – ni posle sedam godina nije se uspelo u tome da se tamo „sredi situacija”…

Rivalstvo nacija je u prirodi internacionalne politike, ali sada je potrebna njihova veća kooperacija. Jer, smatra analitičar njujorškog nedeljnika, sadašnja kriza nije kriza kapitalizma ili pada američkog uticaja, već globalizacije takve kakva je, sa širenjem problema preko državnih granica, tako da njihovo rešavanje zahteva zajedničku akciju.

Po Zakariji, sada „i UN, i NATO, i EU rade manje efikasno nego što bi bilo potrebno”, dok je „naročito Savet bezbednosti postao nefunkcionalan”. Potrebne su, kaže, institucije „koje rešavaju globalne probleme, mehanizmi usklađene politike”. Dok takve ne budu pronađene, može se očekivati „više kriza i manje uspeha u njihovom otklanjanju”.

Ko bi sačinjavao tu novu „arhitekturu” globalnog poretka, i kako bi ona bila stvorena – ne kaže. Misli, ukratko, da Obama dobija priliku da doprinese njenom pronalaženju.

Svet se, u međuvremenu, promenio i na način koji ne odgovara Americi. Da li je ona spremna da se prilagodi tom kretanju, koje bi predstavljalo još značajniju novost od prve pobede crnca u trci za Belu kuću – ostaje zagonetka čije će odgonetanje, utisak je, potrajati.