Cena nafte izmakla kontroli

Ekonomisti širom sveta muku muče da procene kakve će efekte na globalnu privredu ostaviti tekuće vrtoglavo poskupljenje nafte na svetskom tržištu. "Šokantni skok cene nafte prethodnih decenija pratili su rast inflacije, pad zapošljavanja i recesija. Na makroekonomskim radarima sada nema ni traga tim pojavama. Ovog puta nije reč o smanjivanju isporuka, već o nezadrživoj potražnji, uprkos ceni. Ako globalna ekonomija uskoro i bude posrnula, to će biti pre zbog kraha hipotekarnog tržišta, a ne zbog previranja na tržištu nafte", prenosi "Fajnenšel tajms".

Nezajažljiva žeđ Kine, Indije i drugih ekonomija trećeg sveta u usponu za naftom, glavni je razlog što skok cene nafte, izražen u sve slabijem američkom dolaru, još nije počeo da se odražava na tempo globalnog privrednog rasta, ističu analitičari Svetske banke.

Inače, tekuće hirovito poskupljenje nafte, prve najave globalne revizije cene prirodnog gasa i električne struje širom sveta, kao i rekordne cene plemenitih metala i uranijuma, deo su previranja izazvanih krahom američkog hipotekarnog tržišta sredinom avgusta. Barel lake američke nafte je početkom septembra koštao oko 80 dolara. Juče je pojeftinio na oko 92,23 dolara, dok spekulanti već kupuju crno zlato sa januarskim datumom isporuke po ceni od preko 100 dolara.

Niko pouzdano ne zna koliko će trajati sadašnji uzlazni trend cene pokretačke sirovine svetske industrije, niti kakve će sve ekonomske posledice ostaviti ukoliko potraje.

"Svetsko tržište nafte izmaklo je kontroli, cena barela trenutno ne zavisi od odnosa ponude i potražnje, već je u rukama nepredvidivih geopolitičkih faktora i mahinacija spekulativnih berzanskih fondova", upozorio je juče katarski ministar energetike Abdulah bin Hamad al Atijah. Na Konferenciji o gasu u Dohi, on je juče naglasio da je u sadašnjim uslovima cena prirodnog gasa "neopravdano niska". Istog časa nakon Atijahove primedbe, cena prirodnog gasa na berzi u Njujorku je skočila. Zebnja berzanskih spekulanata da će nastupajuća zima biti izuzetno oštra na severnoj hemisferi, podigla je juče cenu prirodnog gasa sa decembarskim datumom isporuke za 2,1 odsto. Istovremeno cena struje u Velikoj Britaniji je poskupela, baš kao i u Nemačkoj pred kraj prošle sedmice.

Znak dubokih promena odnosa snaga na svetskom tržištu energije je i jučerašnji komentar Atijaha da OPEK "još ne razmišlja da dolar zameni nekom drugom valutom u obračunavanju cene sirove nafte".

Izvesno je, ipak, da dok tražnja sve skuplje nafte raste, vodeći svetski izvoznici od Rusije do Saudijske Arabije ulažu sve više novca u nova istraživanja nalazišta crnog zlata od Aljaske do Namibije.

Sve skuplja nafta sigurno će uticati na rast cena i troškova života u Srbiji, jedinstveno je mišljenje domaćih ekonomskih analitičara. Razlikuju se samo u stavu da li država može i treba merama poreske i monetarne politike da ublažava taj "naftni pritisak".

Miladin Kovačević, saradnik "Makroekonomskih analiza i trendova" Ekonomskog instituta, podseća da rast cene tečnih goriva za 10 procenata direktno povećava inflaciju za 0,7 procentnih poena. Zatim dolazi do povećavanja troškova transporta i proizvodnje, dodaje on, pa rast cene tečnih goriva od pomenutih 10 procenata "proizvede" povećanje inflacije koje nije manje od jednog procentnog poena.

– Tom rastu inflacije nikako se ne može parirati – izričit je Kovačević.

Može li država, ipak, da se, bar delimično, odrekne poreza i akciza na naftne derivate?

– Država za to nema mogućnosti. Pogotovu što će rast cena na malo u ovoj godini, sasvim je izvesno, biti jednocifren. Manje je značajno na kom nivou će se inflacija zaustaviti u rasponu od 8 do 9,5 odsto – tvrdi naš sagovornik.

Na suzbijanje inflacije u ovoj godini "ne treba trošiti pare", smatra Kovačević. Preči posao je zaustaviti veći rast vrednosti dinara.

Sve skuplja nafta će sigurno ugroziti standard naših građana, ali postaje i sve značajniji trošak za preduzeća, ukazuje ekonomski analitičar Saša Đogović.

– Taj negativni efekat "ludovanja nafte" ipak može da se ublaži smanjivanjem akciza, ali država ne razmišlja o tome, iako beleži suficit u budžetu – ukazuje Đogović. – Moglo bi da se interveniše i iz robnih rezervi. Pod uslovom da ih ima i da su tečna goriva kupljena po nižim cenama od sada važećih.