Цена нафте измакла контроли

Економисти широм света муку муче да процене какве ће ефекте на глобалну привреду оставити текуће вртоглаво поскупљење нафте на светском тржишту. "Шокантни скок цене нафте претходних деценија пратили су раст инфлације, пад запошљавања и рецесија. На макроекономским радарима сада нема ни трага тим појавама. Овог пута није реч о смањивању испорука, већ о незадрживој потражњи, упркос цени. Ако глобална економија ускоро и буде посрнула, то ће бити пре због краха хипотекарног тржишта, а не због превирања на тржишту нафте", преноси "Фајненшел тајмс".

Незајажљива жеђ Кине, Индије и других економија трећег света у успону за нафтом, главни је разлог што скок цене нафте, изражен у све слабијем америчком долару, још није почео да се одражава на темпо глобалног привредног раста, истичу аналитичари Светске банке.

Иначе, текуће хировито поскупљење нафте, прве најаве глобалне ревизије цене природног гаса и електричне струје широм света, као и рекордне цене племенитих метала и уранијума, део су превирања изазваних крахом америчког хипотекарног тржишта средином августа. Барел лаке америчке нафте је почетком септембра коштао око 80 долара. Јуче је појефтинио на око 92,23 долара, док спекуланти већ купују црно злато са јануарским датумом испоруке по цени од преко 100 долара.

Нико поуздано не зна колико ће трајати садашњи узлазни тренд цене покретачке сировине светске индустрије, нити какве ће све економске последице оставити уколико потраје.

"Светско тржиште нафте измакло је контроли, цена барела тренутно не зависи од односа понуде и потражње, већ је у рукама непредвидивих геополитичких фактора и махинација спекулативних берзанских фондова", упозорио је јуче катарски министар енергетике Абдулах бин Хамад ал Атијах. На Конференцији о гасу у Дохи, он је јуче нагласио да је у садашњим условима цена природног гаса "неоправдано ниска". Истог часа након Атијахове примедбе, цена природног гаса на берзи у Њујорку је скочила. Зебња берзанских спекуланата да ће наступајућа зима бити изузетно оштра на северној хемисфери, подигла је јуче цену природног гаса са децембарским датумом испоруке за 2,1 одсто. Истовремено цена струје у Великој Британији је поскупела, баш као и у Немачкој пред крај прошле седмице.

Знак дубоких промена односа снага на светском тржишту енергије је и јучерашњи коментар Атијаха да ОПЕК "још не размишља да долар замени неком другом валутом у обрачунавању цене сирове нафте".

Извесно је, ипак, да док тражња све скупље нафте расте, водећи светски извозници од Русије до Саудијске Арабије улажу све више новца у нова истраживања налазишта црног злата од Аљаске до Намибије.

Све скупља нафта сигурно ће утицати на раст цена и трошкова живота у Србији, јединствено је мишљење домаћих економских аналитичара. Разликују се само у ставу да ли држава може и треба мерама пореске и монетарне политике да ублажава тај "нафтни притисак".

Миладин Ковачевић, сарадник "Макроекономских анализа и трендова" Економског института, подсећа да раст цене течних горива за 10 процената директно повећава инфлацију за 0,7 процентних поена. Затим долази до повећавања трошкова транспорта и производње, додаје он, па раст цене течних горива од поменутих 10 процената "произведе" повећање инфлације које није мање од једног процентног поена.

– Том расту инфлације никако се не може парирати – изричит је Ковачевић.

Може ли држава, ипак, да се, бар делимично, одрекне пореза и акциза на нафтне деривате?

– Држава за то нема могућности. Поготову што ће раст цена на мало у овој години, сасвим је извесно, бити једноцифрен. Мање је значајно на ком нивоу ће се инфлација зауставити у распону од 8 до 9,5 одсто – тврди наш саговорник.

На сузбијање инфлације у овој години "не треба трошити паре", сматра Ковачевић. Пречи посао је зауставити већи раст вредности динара.

Све скупља нафта ће сигурно угрозити стандард наших грађана, али постаје и све значајнији трошак за предузећа, указује економски аналитичар Саша Ђоговић.

– Тај негативни ефекат "лудовања нафте" ипак може да се ублажи смањивањем акциза, али држава не размишља о томе, иако бележи суфицит у буџету – указује Ђоговић. – Могло би да се интервенише и из робних резерви. Под условом да их има и да су течна горива купљена по нижим ценама од сада важећих.