Tek trećina građana sigurno glasa

Tek trećina građana Srbije sa pravom glasa pojavila bi se sasvim izvesno na biralištima kada bi predsednički izbori bili sada održani pokazuje istraživanje Agencije za ispitivanje javnog mnjenja i istraživanje tržišta "Faktor plus". Jedna trećina birača još se dvoumi, a isto toliko njih nema nameru da iskoristi svoje građansko pravo. "Ključni problem takozvanog demokratskog bloka uvek je bio smanjenje broja potencijalnih apstinenata i pokušaj mobilizacije biračkog tela, jer se pretpostavlja da najveći broj tih apstinenata pripada demokratskom bloku", kaže Miodrag Radojević iz Instituta za političke studije. On podseća da su se sa tim problemom predstavnici demokratskog bloka suočili i tokom kampanje 2000. godine kada je Vojislav Koštunica bio kandidat za predsednika.

"I sada se smatra da je ključ pobede kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića u tome da se probude takozvani uspavani birači", objašnjava Radojević.

Predsednički izbori, kako pokazuje i dosadašnja praksa, po pravilu su za birače manje interesantni nego parlamentarni. Na drugi krug predsedničkih izbora koji su održani 2004. godine gde su se kao protivkandidati pojavili Boris Tadić i Tomislav Nikolić izašlo je 48,3 odsto građana dok se na parlamentarne izbore u januaru ove godine odazvalo 60,4 odsto birača.

Profesor Fakulteta političkih nauka dr Zoran Stojiljković kaže da će se jedan broj njih koji sada ne znaju da li će izaći na izbore ipak odlučiti za izlazak na birališta, a presudnu ulogu u tome će imati kampanja kandidata. "Koliko će ovakvih birača izaći zavisi od toga kako će proceniti značaj i izvesnost izbora. Ako procene da su značajni ili prilično neizvesni onda ih to motiviše da izađu, jer misle da i od njihovog glasa nešto zavisi", ističe Stojiljković.

Raspoloženje birača prema dvojici favorita na budućim predsedničkim izborima, lideru DS-a Borisu Tadiću i lideru Srpske radikalne stranke Tomislavu Nikoliću nije se promenilo. Oni su i dalje jedini sigurni kandidati za eventualni drug krug izbora. U prvom krugu veći broj glasova imao bi Nikolić – 29,6 odsto dok bi Tadić osvojio 25,7 procenata. Situacija bi se izmenila u drugom krugu kada bi, kako pokazuje ovo ispitivanje, Tadić pobedio Nikolića sa malom razlikom (38,3 odsto prema 36, 2 odsto).

Ovakav ishod ne bi bio nikakvo iznenađenje. Zanimljiv je, međutim, rejting predsednika Nove Srbije Velimira Ilića koji bi dobio 8,9 procenata glasova i lidera Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića koji bi osvojio 7 procenata.

Više od ovog rejtinga Ilića i Jovanovića iznenađuje podatak da bi broj glasača predsednika Nove Srbije porastao ukoliko bi se u drugom krugu izbora našao sa Tomislavom Nikolićem. U tom slučaju Nikolić bi dobio 34,7, a Ilić 21,5 odsto glasova. Tako ispada da bi se Iliću prelio jedan broj glasova onih koji su se u prvom krugu opredelili za Tadića.

I Radojević i Stojiljković ovakav hipotetički rasplet objašnjavaju strahom od radikalizacije Srbije. Prema njihovom mišljenju, u tom slučaju bi se građani opredeljivali za manje zlo, pa bi i oni koji su inače pristalice demokratskog bloka pred činjenicom da bi predsednik Srbije mogao da bude Nikolić u poslednji čas odlučili da izađu i glasaju za Velimira Ilića

Kada bi Tadić i Ilić bili u drugom krugu rejting predsednika NS bi porastao u odnosu na prvi krug tako da bi on u ovm odmeravanju snaga dobio 16,3 u odnosu na Tadićevih 35,2 procenta. Tu, kako kažu analitičari, nema dileme jer izvesno da bi se neki Koštuničini birači priklonili Iliću.

Iako je Kosovo tema kojoj političari posvećuju najviše pažnje i koja je gotovo napravila razdor u vladajućoj koaliciji (DS je za što skorije održavanje izbora, jer život ne može da stane zbog Kosova, a DSS ga smatra prioritetom u odnosu na druga pitanja) ovo istraživanje pokazuje da to nije i njihov prioritet. Na pitanje da li bi ishod pregovora o KiM uticao na njihov izbor kandidata čak 70,6 je odgovorilo negativno, a tek 5,6 odsto pozitivno.

"Običan" svet, kako pokazuje ovo istraživanje, pre svega zanimaju ekonomske teme (53,7 odsto) i socijalna pitanja (46,7 odsto).

Miodrag Radojević, međutim, smatra, da nije isključeno da bi kosovska tema ipak izbila u prvi plan ukoliko bi izbori bili održani u decembru.

"To zavisi od izborne strategije samih predsedničkih kandidata i toga koju će temu forsirati tokom kampanje. Političari veoma vešto tokom predizborne kampanje nameću teme. I rasprava o terminu održavanja izbora pokušaj je da se izbegnu neke druge teme",

kaže Radojević dok Stojiljković podseća da se prioriteti građana nisu promenili od 2003. godine.

"Biračima je na prvom mestu zapošljavanje, kvalitet života, pristojna zarada, relativno siguran posao. To je nešto što građane interesuje.

Kad pitate građane šta im je važnije EU ili Kosovo, jedva nešto malo više kaže da je Kosovo, iako je EU daleka perspektiva, a Kosovo se rešava ovih dana", objašnjava Stojiljković.

Istraživanje pokazuje i da ukoliko žele dobar izborni rezultat predsednički kandidati ne bi trebalo previše da spominju učlanjenje u NATO. Ova tema nije omiljena čak kod 19,3 odsto birača.

--------------------------------------------------------------------------

Revnosni birači malih partija

Analitičari dobar rezultat Ilića i Jovanovića objašnjavaju revnošću birača takozvanih malih partija.

Dr Radojević kaže da Jovanović ima tvrdo i disciplinovano biračko telo i komotniju poziciju kao opoziciona stranka. Lider LDP-a privukao bi, kako kaže Radojević, na svoju stranu jedan deo birača Borisa Tadića, ali nije isključeno da bi pozvao svoje birače da u drugom krugu glasaju za predsednik DS-a, dok bi jedan deo simpatizera Velimira Ilića glasao za Tomislava Nikolića.

Prema mišljenju dr Stojiljkovića, Ilić bi svakako dobio i jedan broj DSS-ovih glasova, jer oni ipak nemaju svog kandidata, a ni veliku sklonost da podrže Tadića. Tu je, kaže, i onaj deo takozvane domaćinske Srbije, pristalica lokalnih i regionalnih stranaka.