Pokazali smo sposobnost da trajemo

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Pokušaji osporavanja Dana Republike Srpske – 9. januara, datuma kada je proglašena Republika – nisu pokolebali njene institucije i narod u odlučnosti da ga obeležavaju, niti će to učiniti ubuduće, bez obzira na odluke i apelacije Ustavnog suda BiH, naveo je Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine RS. „Datum rođenja Republike ne može se pomerati samo zato što se neko u njemu ne prepoznaje ili što nekome smeta”, ističe Stevandić.

U intervjuu za „Politiku”, povodom 33. godišnjice Republike Srpske, Stevandić konstatuje da je negativna atmosfera koja se stvara oko ovog datuma veštačka i nepotrebna. Podseća da su ranijih godina i politički predstavnici Bošnjaka prisustvovali obeležavanju Dana Republike, ali da je onda neko svesno napravio veštačku tačku razdora između srpskog i bošnjačkog naroda.

„To je pokušaj da se dodatno polarizuju odnosi u BiH, svesni da je 9. januar emotivno pitanje za srpski narod i da oko njega nema kompromisa. Ukoliko među bošnjačkim vođama postoji iko racionalan, shvatiće da su takvi pokušaji uzaludni i da je vreme da od njih odustanu.” Govoreći o istorijskom značaju ovog datuma, Stevandić naglašava da svako ko živi u BiH i Srpskoj ima pravo da mu se lično ne sviđa taj datum i da ga ne slavi, ali da to nikako ne može biti razlog za zabranu srpskom narodu da obeležava svoje svetkovine. „Čak i kada bi neko pokušao da ga izbriše sa svih papira, 9. januar bi se i dalje slavio”, dodaje on.

Stevandić podseća da Republika Srpska „ne priznaje ali i ne osporava praznike poput takozvanih dana nezavisnosti, državnosti BiH”, iako bi, kako kaže, na to imala puno pravo, ali ističe da to nije njen cilj. „Stvaranje negativne atmosfere u vezi s praznicima predstavlja svesno guranje ove zemlje u konstantnu krizu u kojoj je gubitnik jedino BiH jer je rascep među narodima sve veći, a za njen opstanak je potrebno sve suprotno od toga”, zaključuje predsednik Narodne skupštine RS.

Srpska, poručuje Stevandić, pokazuje da je svesna sebe i momenata važnih za svoj nastanak i pored neviđenih pritisaka da odustane. Na pitanje da li su pozivnice poslate i na adrese zapadnih i bošnjačkih predstavnika, odgovara potvrdno i dodaje da je to odraz pristojnosti i naše želje da slavljeničke momente podelimo s drugima. „To što oni ne dolaze odraz je njihovog nepoštovanja Republike Srpske kao državotvornog entiteta BiH”, istakao je on.

Kako vidite budućnost RS u kontekstu stalnih pritisaka? Da li verujete da bi međunarodna politička scena, poput inauguracije Donalda Trampa, mogla promeniti situaciju?

Nikada u istoriji nije bilo lako Republici Srpskoj ali je pokazala sposobnost da traje. O krvarenju u ratu suvišno je govoriti, a već u posleratnom periodu je krenulo političko nasilje nad nadležnostima i predstavnicima Srpske, koje je u tom periodu imalo čak i vojnu asistenciju. I sve smo to izdržali. Ponekad smo povili kičmu, a ponekad podigli glavu. Sve je to deo političke borbe, sazrevanja i jačanja. Danas je političko nasilje nad nama ogromno. Rukovodstvo i pojedine firme su pod sankcijama, predsednik Republike je u sred političkog sudskog procesa, a Srpskoj žele da otmu svu imovinu i da joj ukinu pravo da odlučuje o svojim vitalnim interesima.

Ali pokoriti se nezakonitom i nelegitimnom visokom predstavniku nikada nećemo, a imovinu ne damo, kao ni pravo da odlučujemo o sebi. O tome nema pregovora. Ako neko misli da će se nešto promeniti pritiscima, ništa ne zna o Srbima. U političkom smislu teško da može da nam bude gore, što znači da su nade da će biti bolje nakon dolaska Donalda Trampa na vlast sasvim opravdane. Ipak, treba biti realan. Spoljna politika SAD ne menja se tako brzo, pogotovo ako znamo da u njihovoj strukturi vlasti postoje pojedinci i organizacije koje pružaju snažan otpor politici novog predsednika. Mi imamo najveći problem s ambasadom SAD u BiH i nadamo se da bi tu moglo da dođe do nekih promena. Dolazećem ambasadoru pružamo ruku za partnerske odnose u skladu sa Dejtonskim sporazumom, čiji je tvorac upravo njegova zemlja. Mislim da je to korektna ponuda.

Da li narod u RS danas oseća da živi u skladu s idealima zbog kojih je plaćena visoka cena tokom rata? Da li se opravdao san o nacionalnom, ekonomskom i društvenom prosperitetu?

Gledano čisto ekonomski, narod u Srpskoj nikada ne može da bude adekvatno kompenzovan za žrtvu koju je podneo za stvaranje Republike. Ta dva parametra je nemoguće staviti u istu ravan. Međutim, stvaranje, odbrana i očuvanje Srpske je izraz volje srpskog naroda da ima svoju zemlju, kućni prag, slobodu i izraz svesti da mu nema života bez svoje Republike. Jasno mi je da je ljudima donekle dosadila priča o stalnoj odbrani i ugroženosti, umesto ekonomskog razvoja, bogatstva, pravde. Nažalost, to je naša realnost, ne našom voljom. Kada ste pod stalnim napadima na vaša ustavna ovlašćenja, imovinu, ljudska i građanska prava, onda je većina energije usmerena na to. Instinkt nam govori da primarno moramo da se branimo. Oni koji atakuju na Srpsku svesno nam ne daju da se razvijamo. Ipak, RS, čak i u takvim okolnostima mirnodopskog rata, uspeva da značajan deo energije i resursa usmeri na razvojnu i socijalnu komponentu. Većina naših parametara je slična onima u Federaciji BiH, koja je miljenik istih onih koji bi da nema Srpske. Moramo da ostanemo državotvorni i mudri. Ubeđen sam da će u bliskoj budućnosti ekonomski kontekst dominirati u Srpskoj jer ovoliki pritisci ne mogu da traju večno.

Predstavnici dva entiteta sastaju se, otprilike, kao da žive na dva različita kontinenta. Da li nema tema za razgovor?

Ne našom krivicom, nemamo adekvatnu komunikaciju i to je generalno najveći problem u BiH. Bošnjaci suštinski ne žele da pričaju ni sa kim, osim sa strancima, a i tu više slušaju nego što govore. U ovu državu su dva entiteta unela svoj subjektivitet. BiH po Dejtonu ima međunarodni suverenitet, sa svega nekoliko tačno pobrojanih ingerencija, a entiteti unutrašnji suverenitet. To znači da Republika Srpska i Federacija treba da razgovaraju, da rešavaju međusobne probleme, da sarađuju. U tom slučaju bi i nivo BiH funkcionisao bez problema jer se on sastavlja od onoga što imamo u entitetima i između njih. Kolege u FBiH su svoj suverenitet prenele na nivo BiH. Problem je što smatraju da su time postali nadređeni Srpskoj. Mi to nikad nećemo prihvatiti jer je to rušenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Srpska ima lepe planove na papiru, ali projekti stoje...

Srpska želi razvojne projekte sa svim zainteresovanim stranama, naročito sa Srbijom. Nažalost, zaslepljeni mržnjom prema Srbima i Srbiji, Sarajevu smeta sve što ima tu vezu. Uporno pokušavaju da ospore projekte kao što je „Buk Bijela” iako im je jasno da BiH nema ništa s tim, plus što bi od proizvodnje električne energije korist imala cela BiH jer je nestašica energije svetski trend.

I pored ogromnih opstrukcija, Srpska i Srbija nalaze načine da sarađuju zahvaljujući, pre svih, predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je davno prozreo namere iz Sarajeva i pored vlastitih pokušaja normalizacije odnosa sa BiH, garantujući suverenitet i teritorijalni integritet BiH.

Mnogo je škola, vrtića, bolnica u Srpskoj, pa i u FBiH, koje je sagradila Srbija. Mnogo je puteva koje Srbija dovodi do granice sa Srpskom da bismo lakše mogli da se krećemo i sarađujemo. Ako Sarajevo ne želi veze sa Beogradom, to je njihov deficit jer je srpska industrija ekonomski pokretač regiona. Oni ne žele veze ni sa Zagrebom, a sada im smeta i Podgorica jer je potvrđeno da su Srbi faktor koji se pita u Crnoj Gori. Jedina regionalna veza koju Sarajevo svim sredstvima pokušava da uspostavi jeste ona sa nepriznatim Kosovom. Opet s istim motivom – da nanesu zlo Srbiji. No, dok je Srpske, to se neće desiti.

Gde između svih aktuelnih priča u vezi sa Dejtonom, njegovom sudbinom, istorijom i spekulacijama o zakulisnim obećanjima u Vašingtonu, kao i sa tim ko je kome „nadređen” u BiH, danas vidite Republiku Srpsku, a gde za trideset godina?

Svaki sporazum je stvar kompromisa, pa i Dejtonski. Tamo niko nije dobio sto odsto ono što je želeo, ali samo su Bošnjaci očigledno dobili obećanje da će se u miru raditi na onome što nisu uspeli da dobiju u ratu. To je unitarna BiH u kojoj se oni pitaju o svemu, a ostali su samo nacionalne manjine. Sve što zapadni centri moći i sarajevski politički milje rade od 1995. do danas je u tom smeru. Ne verujem da je to slučajno, što znači da ne verujem u priče da je Holbruk prevario Izetbegovića.

Pre će biti da su se obojica prevarili jer nisu računali da će im se Srpska i u miru naći na putu ostvarenja želja političkim nasiljem. Vidimo da samo pokušavaju da promene načine i institucije preko kojih pokušavaju da ostvare plan, ali im nikako ne ide. Što se tiče Narodne skupštine, ona ne gaji nikakve iluzije o svojoj nadmoći nego samo postupa u skladu sa ustavima Republike Srpske i BiH. Da nije nametnutih, neustavnih odluka, BiH ne bi imala nikakvu „nadmoć” o kojoj pričaju takozvani analitičari. To je stvar sile, a u našim rukama je zakon.

Srpska je mnogo puta do sada, dvotrećinskom većinom, potvrdila veto srpskog člana Predsedništva BiH, čime je poništila odluke Predsedništva BiH, kao jedine institucije nadležne za spoljnu politiku i odbranu. Ima li boljeg dokaza o tome ko je iznad koga u BiH? Važno je da nastavimo da se ponašamo ustavno, državotvorno, mudro i u tom slučaju ne treba da brinemo za budućnost Srpske. Kakav god međunarodni status imala za 30 godina, važno je da svakim danom bude sve jača iznutra i sa što više saveznika izvana. Naš talenat za stvaranje neprijatelja treba da pretopimo u talenat za stvaranje savezništava.