Grčka uvodi nove propise za turiste

Od našeg dopisnika
Atina – Posle prošlogodišnjeg turističkog buma koji je državnu kasu napunio sa preko 22 milijarde evra, Grčka žuri da od početka sezone realizuje obećane promene od kojih se većina odnosi na poskupljenje letovanja i uopšte boravka u zemlji. Preciznije, vlada računa da on novih taksi koje će turisti od aprila plaćati za smeštaj zaradi  203 miliona evra, a od gostiju koji stižu kruzerima i silaze na kopno dopunskih 52 miliona evra. Plan je da se u udarnim mesecima, od aprila do oktobra boravišna taksa sa 0,5 evra podigne na 2 evra, odnosno na 8, 10 ili 15 evra zavisino od kategorizacije smeštaja. Tako u hotelima najniže kategorije taksa raste na 2 evra po danu, u smeštaju sa tri zvezdice na 5 evra pa zatim na 10 ili 15 evra u najskupljim objektima. Putnici sa kruzera koji žele da vide Mikonos ili Santorini plaćaće taksu od 20 evra dok će na drugim ostrvima cena biti niža, najverovatnije 5 evra. Grčka vlada kaže da će sredstva od taksi biti usmerena na borbu sa klimatskim promenama i poboljšanje infrastrukture, ali je to i  pokušaj da se posredno utiče na hiper turizam koji ne donosi velike prihode i u isto vreme nosi negativne posledice jer menja uslove života lokalnog stanovništva, stvara pritisak na lokalnu infrastrukturu zbog čega meštani sve  glasnije protestuju. Primera radi, ostrvo Mikonos sa 12 hiljada stanovnika je samo u jednom danu ugostilo 20 hiljada putnika, dok je minijaturni Santorini tokom sezone dočekao rekordnih 1,3 miliona turista. Sve to ukazuje na hitnu potrebu za boljom organizacijom od kojih je jedna uvođenje digitalnog sitema za dodelu posebnih mesta za kruzere. Naime, većina od njih ne može ni da se približi lukama na ostrvima, a da pritom ne stvori probleme, talase koji plave obalu, manje čamce...

 Iako se Grčka ponosi cifrom od 35 miliona turista tokom prošlog leta, što je nesumnjivi rekord i značajan prihod jer turizam čini četvrtinu BDP, očigledno je da će morati da se uvedu nova pravila kako bi se sezona odvijala organizovanije, odnosno da menja svoj turistički model. Primera radi, turizam nije ravnomerno raspoređen po celoj zemlji i od 13 regiona, samo pet uživa značajnu korist, dok dve oblasti uzimaju najveći deo, odnosno polovnu turističkih prihoda. Namera je da se popularišu do sada manje posećena, ali podjednako privlačna manja ostrva, da se ulaže u razvoj oblasti koje su do sada dobijale mali deo kolača. U svakom slučaju, sem ukoliko nove takse ne budu odvratile jedan deo gostiju, računa se da će turistička 2025. biti još bolja. U prethodnoj je samo do oktobra zabeleženo oko 25 miliona međunardonih avio dolazaka što je porast od 8,1 posto u odnosu na 2023. ili 1,9 miliona gostiju više.

Porastao je i broj turista koji stižu putevima i to za 13,9 odsto odnosno 10,9 miliona gostiju više. Sve to znači da bi u ovoj godini Grčka mogla da ostvari još jedan rekord - čak 38 miliona turista.

Promene i stroga kontrola odnose se i na iznajmljivanje smeštaja preko modela „Airbnb” koji je preplavio Atinu, doveo do porasta cena rentiranja, ali i manjka stanova za dugoročno iznamljivaje što je zahtevalo intervenciju na ovom tržištu. U parlamentu je u toku rasprava o novom zakonu koji bi trebalo da reguliše  oblast kratkoročnog iznajmljivanja uključujući i zabranu  korišćenja u te svrhe preuređenih skladišnih prostora i podruma bez prozora. Ovakvi objekti biće automatski uklonjeni sa platforme za iznajmljivanaje. Inače, u Atini je krajem godine već uvedena zabrana novih registracija za kratkročni zakup u centralnim gradskim opštinama kao što su Kolonaki, Plaka, Sintagma, Omonija, Kukaki i svaki prekršaj povlači kaznu od 20 hiljada evra. Takođe, za vlasnike nekretnina koji odustanu od „Airbnb” varijante i pretvore ih u dugoročne rente predviđene su trogodišnje poreske olakšice. Cilj ove mere je da se izbalansira ekonomska korist od turizma sa potrebom za održivim razvojem i socijalnom pravednošću.

Značajna ograničenja uvedena su i kod kupovine stanova kroz progam „zlazne vize“ koji je uz nekretninu podrazumevao i automatsko dobijanje boravišne dozvole za građane trećih zemalja. Iako je ovo bio značajan izvor sredstava za državu jer je godišnje zarada bila i do 2,5 milijarde evra, a dozvolu boravka je tako dobilo više od 16 hiljada stranaca, sada je na snazi novi, propis, Umesto nekretnine vredne 250 hiljada evra kako je bilo napočetku ovog programa, sada je uslov za „zlatnu vizu“ kupovina stana od 140 kvadrata u vrednosti od 800 hiljada evra. Međutim, interesovanja i dalje ima i to najviše od kineskih, turskih, libanskih, američkih i građana Velike Britanije. Očigledno, grčko more i sunce – nemaju cenu.