Грчка уводи нове прописе за туристе

Од нашег дописника
Атина – После прошлогодишњег туристичког бума који је државну касу напунио са преко 22 милијарде евра, Грчка жури да од почетка сезоне реализује обећане промене од којих се већина односи на поскупљење летовања и уопште боравка у земљи. Прецизније, влада рачуна да он нових такси које ће туристи од априла плаћати за смештај заради  203 милиона евра, а од гостију који стижу крузерима и силазе на копно допунских 52 милиона евра. План је да се у ударним месецима, од априла до октобра боравишна такса са 0,5 евра подигне на 2 евра, односно на 8, 10 или 15 евра зависино од категоризације смештаја. Тако у хотелима најниже категорије такса расте на 2 евра по дану, у смештају са три звездице на 5 евра па затим на 10 или 15 евра у најскупљим објектима. Путници са крузера који желе да виде Миконос или Санторини плаћаће таксу од 20 евра док ће на другим острвима цена бити нижа, највероватније 5 евра. Грчка влада каже да ће средства од такси бити усмерена на борбу са климатским променама и побољшање инфраструктуре, али је то и  покушај да се посредно утиче на хипер туризам који не доноси велике приходе и у исто време носи негативне последице јер мења услове живота локалног становништва, ствара притисак на локалну инфраструктуру због чега мештани све  гласније протестују. Примера ради, острво Миконос са 12 хиљада становника је само у једном дану угостило 20 хиљада путника, док је минијатурни Санторини током сезоне дочекао рекордних 1,3 милиона туриста. Све то указује на хитну потребу за бољом организацијом од којих је једна увођење дигиталног ситема за доделу посебних места за крузере. Наиме, већина од њих не може ни да се приближи лукама на острвима, а да притом не створи проблеме, таласе који плаве обалу, мање чамце...

 Иако се Грчка поноси цифром од 35 милиона туриста током прошлог лета, што је несумњиви рекорд и значајан приход јер туризам чини четвртину БДП, очигледно је да ће морати да се уведу нова правила како би се сезона одвијала организованије, односно да мења свој туристички модел. Примера ради, туризам није равномерно распоређен по целој земљи и од 13 региона, само пет ужива значајну корист, док две области узимају највећи део, односно половну туристичких прихода. Намера је да се популаришу до сада мање посећена, али подједнако привлачна мања острва, да се улаже у развој области које су до сада добијале мали део колача. У сваком случају, сем уколико нове таксе не буду одвратиле један део гостију, рачуна се да ће туристичка 2025. бити још боља. У претходној је само до октобра забележено око 25 милиона међунардоних авио долазака што је пораст од 8,1 посто у односу на 2023. или 1,9 милиона гостију више.

Порастао је и број туриста који стижу путевима и то за 13,9 одсто односно 10,9 милиона гостију више. Све то значи да би у овој години Грчка могла да оствари још један рекорд - чак 38 милиона туриста.

Промене и строга контрола односе се и на изнајмљивање смештаја преко модела „Airbnb” који је преплавио Атину, довео до пораста цена рентирања, али и мањка станова за дугорочно изнамљиваје што је захтевало интервенцију на овом тржишту. У парламенту је у току расправа о новом закону који би требало да регулише  област краткорочног изнајмљивања укључујући и забрану  коришћења у те сврхе преуређених складишних простора и подрума без прозора. Овакви објекти биће аутоматски уклоњени са платформе за изнајмљиванаје. Иначе, у Атини је крајем године већ уведена забрана нових регистрација за краткрочни закуп у централним градским општинама као што су Колонаки, Плака, Синтагма, Омонија, Кукаки и сваки прекршај повлачи казну од 20 хиљада евра. Такође, за власнике некретнина који одустану од „Airbnb” варијанте и претворе их у дугорочне ренте предвиђене су трогодишње пореске олакшице. Циљ ове мере је да се избалансира економска корист од туризма са потребом за одрживим развојем и социјалном праведношћу.

Значајна ограничења уведена су и код куповине станова кроз прогам „злазне визе“ који је уз некретнину подразумевао и аутоматско добијање боравишне дозволе за грађане трећих земаља. Иако је ово био значајан извор средстава за државу јер је годишње зарада била и до 2,5 милијарде евра, а дозволу боравка је тако добило више од 16 хиљада странаца, сада је на снази нови, пропис, Уместо некретнине вредне 250 хиљада евра како је било напочетку овог програма, сада је услов за „златну визу“ куповина стана од 140 квадрата у вредности од 800 хиљада евра. Међутим, интересовања и даље има и то највише од кинеских, турских, либанских, америчких и грађана Велике Британије. Очигледно, грчко море и сунце – немају цену.