Na testu politika Nemačke prema Kosovu

Prema izveštajima agencija
Berlin – Trojica agenata nemačke Savezne obaveštajne službe – BND, koje su kosovske vlasti bile uhapsile pod optužbom da su izveli napad na sedište Međunarodne civilne kancelarije u Prištini 14. novembra, danas neće o ovom slučaju izvestiti parlamentarnu Komisiju za praćenje rada obaveštajnih službi iako se to prvobitno očekivalo. Kako izveštava list „Frankfurter rundšau” pozivajući se na vladine krugove, zdravstvena situacija trojice agenata je takva da ne dozvoljava da oni sada podnesu izveštaj ovom parlamentarnom telu nadležnom za kontrolu tajnih službi.

Predsedavajući ovog parlamentarnog tela čija zasedanja nisu javna, Tomas Operman, zatražio je odmah po oslobađanju agenata proteklog vikenda u Prištini da podnesu izveštaj, a kao termin mogućeg sastanka navedena je sreda.

Iako je zvanični Berlin, posle puštanja nemačkih agenata iz desetodnevnog pritvora, demantovao navode da će Nemačka ukinuti ili bar umanjiti veliku finansijsku pomoć Kosovu, nemački mediji i veći broj političara i dalje očekuju takvu reakciju Berlina. Nemačka javnost i politička elita, kako prenose mediji, očekuju bar preispitivanje ukupne dosadašnje politike Nemačke prema Kosovu.

U prilog tome ide i obraćanje zamenika portparola savezne vlade Tomasa Štega, koji je demantovao medijske navode ali je ujedno dodao da se „ovakva pomoć posle izvesnog vremena preispituje”.

„Pri tome se obraća pažnja na to da li je data pomoć bila delotvorna, kao i na tokakvo je stanje u zemlji koja je primalac pomoći”, rekao je Šteg, nazvavši to „normalnim procesom”.

Hapšenje agenata u Nemačkoj dovodi se u vezu prevashodno sačinjenicom da je BND proteklih godina u više navrata u svojim izveštajima ukazivala na opasnu spregu političke vlasti i organizovanog kriminala na Kosovu, za razliku od britanske i američke obaveštajne službe. Poverljiva studija BND-a, urađena po nalogu nemačke vojske, sadržala je, prema pisanju lista „Velt”, teške optužbe iznete na račun većeg broja aktuelnih političara, među kojima je i premijer Hašim Tači, ali i Ramuš Haradinaj i Džavit Haliti.

Konzervativni list „Frankfurter algemajne cajtung” juče je objavio tekst pod naslovom „BND između mister Bina i Bonda” u kojem opisuju kako su se portparoli nemačke vlade do poslednjeg momenta mučili da zaštite nemačke bezbednosne interese, odbijajući javno da kažu da su trojica uhapšenih boravila po nalogu Berlinu, podsećajući da su agenti BND pušteni tek kada je Berlin izvršio pritisak na kosovku vlast i zapretio sankcijama.

Nemački list „Velt” piše, kako prenosi agencija Beta, da je, u postupcima u BND aferi, premijer Kosova Hašim Tači morao da računa s konsenkvencama i postavlja pitanje zašto se on upustio u otvoreni konflikt s Nemačkom. Ovaj list navodi da se u bezbednosnim krugovima na to pitanje najčešće čuje odgovor da je hapšenje nemačkih agenata čin osvete kosovskih vlasti zbog izveštaja o umešanosti kosovskih političara u organizovani kriminal.

„Velt” u komentaru, objavljenom u ponedeljak, podseća da se u vreme NATO bombardovanja „Zapad faktički stavio na stranu gerilaca, Oslobodilačke vojske Kosova i pritom olako prevideo da to nikako nije bio samo plemeniti pokret za nacionalno oslobođenje”. Autor teksta dodaje da su „vođe tog pokreta došle delom iz mračnog miljea i da su se po pravilima tog mračnog miljea i ponašali”.

„Upravo zato što Hašim Tači i njegovo okruženje znaju šta BND zna o njima, i ponašaju se tako ofanzivno. Zapad je njih ustoličio. Tu poziciju Zapad ne može da im oduzme a da i na samog sebe ne baci kritički pogled”, zaključuje „Velt”.

„Zidojče cajtung” u svojim izveštajima podseća da su na Kosovo otišli silni milioni nemačkih poreskih obveznika i navodi da su BNDaferu proteklih dana mnogi komentarisali rečima da se „to događa kad se tvorevina kao Kosovo prizna kao samostalna država”.

Podsetimo, Nemačka je posle SAD najveći pojedinačni donator Kosova, koji je od 1999. Kosovu dao 280 miliona evra direktne pomoći.

S. R.