Da bi dobio moraš da daš

Postupak kuvanja pirinča, mešenja i nabijanja testa pri hramovima rade po pravilu muškarci, kad su velike narodne svetkovine pozivaju u pomoć i one njihove sumo-rvače, pravi momci za pravi posao, jer je pravljenje "moči" kolača i danas jedna vrsta rituala, kao što je to i sumo-rvanje.
Kad su od tako dobijenog testa napravili rukotvorine prigodnog oblika za svaku priliku, ostaje im samo da ih pospu šećerom u prahu da bi postali kolač, preliju slatkim sosom od šećerne trske, sokom nekog tropskog voća lepe boje i prijatnog mirisa ili čokoladom, eventualno dodaju još neku figuru od gusto kuvane mase crvenog pasulja, slatkog krompira, korena lotosa i – gotovo, ostaje još samo da se lepo poređa na opet prigodni, ne bilo kakav tanjir da izgleda lepo kao slika...

Pripremanje i zaslađivanje "moči" kolačima, kao i uživanje u hrani uopšte, izjednačavanje obeda sa obredom, u Japanu je uvek imalo ne samo praktični, jesti se, naime, mora da bi se dobro radilo, već i kultno-obredni i estetski, ezoterični tako reći – karakter. Jer, ovi kolači, pošto je priča o njima, ma kako bili jednostavni po sastavu, svojim oblikom i bojom, načinom na koji su servirani, bilo gostiju ili ne, izazivaju dubok doživljaj već i samim gledanjem. Čoveku, naročito onom sa strane dođe da se prekrsti gledajući tu lepotu ispred sebe!

Pirinčani "moči" kolači, uostalom, oduvek su se pripremali i služili ne samo da bi se uživalo u njima, već i da bi se prinosili na dar u Šinto, budističkim, konfučijanskim i hrišćanskim hramovima bez diskriminacije – bogovima, mudracima i precima u znak zahvalnosti za sve ono što su učinili i što se od njih očekuje da učine za svoje sledbenike i potomke. A očekuje se, naravno, da im donesu blagostanje i sreću, zato im i nude tako lepe i ukusne kolače. Jer, zna se, bar u Japanu, da bi nešto dobio, moraš nešto i dati, što vredi i u odnosima sa bogovima, ne samo sa ljudima.

Pored toga, u Japanu i danas, iako to nerado priznaju, pogotovo ne pred strancima, veruju u čudotvornu i lekovitu moć pirinčanih kolača pripremljenih i ponuđenih u nekoj posebnoj prilici. To naročito važi ako u jednoj kolačarnici šesnaestog dana šestog meseca u godini nađete šesnaest vrsta kolača i platite za njih šesnaest metalnih novčića – vašoj sreći u porodici i uspesima na poslu tada neće biti kraja, uroka i bolesti ne morate se bojati!

(Idućeg četvrtka: Zapisano u starim hronikama)