Да би добио мораш да даш

Поступак кувања пиринча, мешења и набијања теста при храмовима раде по правилу мушкарци, кад су велике народне светковине позивају у помоћ и оне њихове сумо-рваче, прави момци за прави посао, јер је прављење "мочи" колача и данас једна врста ритуала, као што је то и сумо-рвање.
Кад су од тако добијеног теста направили рукотворине пригодног облика за сваку прилику, остаје им само да их поспу шећером у праху да би постали колач, прелију слатким сосом од шећерне трске, соком неког тропског воћа лепе боје и пријатног мириса или чоколадом, евентуално додају још неку фигуру од густо куване масе црвеног пасуља, слатког кромпира, корена лотоса и – готово, остаје још само да се лепо поређа на опет пригодни, не било какав тањир да изгледа лепо као слика...

Припремање и заслађивање "мочи" колачима, као и уживање у храни уопште, изједначавање обеда са обредом, у Јапану је увек имало не само практични, јести се, наиме, мора да би се добро радило, већ и култно-обредни и естетски, езотерични тако рећи – карактер. Јер, ови колачи, пошто је прича о њима, ма како били једноставни по саставу, својим обликом и бојом, начином на који су сервирани, било гостију или не, изазивају дубок доживљај већ и самим гледањем. Човеку, нарочито оном са стране дође да се прекрсти гледајући ту лепоту испред себе!

Пиринчани "мочи" колачи, уосталом, одувек су се припремали и служили не само да би се уживало у њима, већ и да би се приносили на дар у Шинто, будистичким, конфучијанским и хришћанским храмовима без дискриминације – боговима, мудрацима и прецима у знак захвалности за све оно што су учинили и што се од њих очекује да учине за своје следбенике и потомке. А очекује се, наравно, да им донесу благостање и срећу, зато им и нуде тако лепе и укусне колаче. Јер, зна се, бар у Јапану, да би нешто добио, мораш нешто и дати, што вреди и у односима са боговима, не само са људима.

Поред тога, у Јапану и данас, иако то нерадо признају, поготово не пред странцима, верују у чудотворну и лековиту моћ пиринчаних колача припремљених и понуђених у некој посебној прилици. То нарочито важи ако у једној колачарници шеснаестог дана шестог месеца у години нађете шеснаест врста колача и платите за њих шеснаест металних новчића – вашој срећи у породици и успесима на послу тада неће бити краја, урока и болести не морате се бојати!

(Идућег четвртка: Записано у старим хроникама)